Beograd ne zaboravlja svog Hercegovca: Uskoro šetnja ulicom Moma Kapora | Herceg Televizija Trebinje

Društvo

Beograd ne zaboravlja svog Hercegovca: Uskoro šetnja ulicom Moma Kapora

Datum:16.04.2015.
  • Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da bi tokom ljeta jedna ulica u Beogradu trebalo da dobije ime Mome Kapora i zahvalio se izdavačkom preduzeću Politika što je pokrenulo inicijativu da jedan dio Mačvanske ulice dobije ime po Kaporu

profil_kapor_big_PK04

Tekst: M.D.

„Momo Kapor nije samo slikar, pisac i novinar, već je naprosto hroničar Beograda i ovim se ostvaruju naše ideje da svoje ulice dobijaju ne samo političari i vojskovođe”, rekao je Vesić, navodi se saopštenju Službe za informisanje grada.
On je izrazio uvjerenje da će tokom ljeta biti otvorena ulica Mome Kapora i ukazao da je to samo početak jer će i drugi koji su dio života ovog grada i grad zadužili svojim umjetničkim djelima i stvaranjem, poput Zuke Džumhura i drugih, dobiti svoje ulice.
Opština Bileća prva je, kako to dolikuje, odlučila da jedna od ulica ponese ime Moma Kapora u tom gradu u Hercegovini, a Zavičajni klub Bilećana krajem prošle godine založio se da se ubrza odluka o određivanju ulice u Beogradu koja će nositi Momovo ime.
Zavičajni klub Bilećana takođe je pokrenuio akciju da se u Beogradu i u Bileći, podigne spomenik valikom srpskom piscu i slikaru.
Momo je svojevremeno zapisao::
„Kapori potiču iz sela Mirilovići iznad Bileće i odvajkada sade svoj duvan. Kada sam kao četrnaestogodišnji dečak prvi put posetio rodno selo svoga oca, zatekao sam babu Jovanu kako niže listove duvana. Izvadila je oštar mali nož na preklapanje iz dubokog džepa svoje kecelje, isekla dva lista duvana, smotala ih vešto u parče iscepane novine i dala mi da pušim. Bila je strastan pušač. Ko zna koliko bi još živela da nije u devedeset sedmoj godini ostavila duvan, ljuta na sebe što je zapalila pokrivač zaspavši sa upaljenom cigaretom u ustima. Pušim, dakle, još od tog davnog dana, ne bez osećanja griže savesti, znajući da će mi duvan jednog dana doći glave. I pravo je, ali sam se bar napušio u životu!
Sedeći jedne noći pokraj vatre u planini Viduši, po kojoj su zavijali vukovi, slušao sam jednog starca kako tvrdi da su Hercegovci, i kada su nepismeni, najnačitaniji među Srbima. Budući da su kupovni papirići (zvani ćati) retki i skupi, oni duvan zamataju u novine i istrgnute listove iz slučajno zalutalih knjiga. Sagorena, odštampana slova, u obliku dima ulaze im u pluća i u krvotok i talože im se u glavi. To su čitave biblioteke, kojih Hercegovci nisu ni svesni.“

Jedan od najpoznatijih srpskih književnika, pisac, slikar i novinar koji je neobičnom neposrednošću i lakoćom osvajao pažnju čitalačke publike, Momčilo Momo Kapor rođen je pre 78 godina u Sarajevu.

On je pažnju plenio pisanjem na rubu komentara i svakodnevnih refleksija o stvarnosti naših vremena i njihovih protagonista. Svojevrsni književni fenomen Moma Kapora prisutan je u našoj književnosti više od tri decenije. Kapor je diplomirao slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.

Pored velikog broja slika koje je ostavio, objavio je i veliki romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova.

Neka od njegovih najpoznatijih dela su romani „Provincijalac“, „Ada“, „Zoe“, „Od sedam do tri“, „Zelena čoja Montenegra“, „Poslednji let za Sarajevo“, „Hronika izgubljenog grada“, „Beleške jedne Ane“, „Hej, nisam ti to pričala“. Njegova dela su prevedena na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.

Kapor je umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine, a iste godine, u novembru, njegova supruga Ljiljana osnovala je Zadužbinu „Momčilo Momo Kapor“ i ustanovila godišnju nagradu iz oblasti književnosti i likovne umetnosti koja nosi njegovo ime, kao i festival „Momin krug“.

Pisac Dragan J. Danilov je dobitnik ovogodišnje, treće po redu, književne nagrade „Momo Kapor“ za knjigu „Talasi beogradskog mora“ koju je objavila izdavačka kuća „Vulkani“.

To je treća nagrada po redu koju dodeljuje Zadužbina „Momčilo Momo Kapor“, a o laureatu je odlučivao žiri u sastavu: Dragan Lakićević (predsednik), Žaneta Đukić Perišić i Ivan Negrišorac.

Laureat Dragan J. Danilov se zahvalio Momi Kaporu na slikama i knjigama koje je nam je ostavio, istakavši da je on bio covek koji je imao više erosa i znao je kako da ore u više brazdi – bio je romansijer, pisac priča , feljtonista i slikar.
Citirajući deo iz Kaporove knjige „Skitam i pričam“: Odgojeni smo na reprodukcijama i filmovima, na tuđim opisima sveta. Koliko zabluda proisteklih iz kopija, Danilov je rekao da ta rečenica opisuje Momu Kapora i kao pisca i kao čoveka.
Danilov, kome je nagradu u Starom dvoru uručio predsednik Upravnog odbora Zadužbine Matija Bećković, smatra da Beograd nije dovoljno imaginiziran u književnosti, iako kao grad sa mnogobrojnim identitetima pruža velike mogućnosti.
Dosadašnji laureati književne nagrade su Emir Kusturica za knjigu „Smrt je neprovjerena glasina“ (2010) i Peter Handke za knjigu „Moravska noć“ (2013). Dodeli nagrade prisustvovali su Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo, Emir Kusturica, Matija Bećković, kao i predstavnici Zavičajnog kluba Bilećana u Beogradu Miodrag Dunđerović i Boris Krkelić.


 Izvor: Slobodna Hercegovina

Kategorija: Društvo

Šta Vi mislite o ovome?

NAPOMENA: Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove Herceg RTV već samo autora komentara! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja!

Najčitanije u ovoj kategoriji: