РОГАТИЦА – На тек десетој јавној лицитацији која је ових дана одржана, имовина Дрвне индустрије (ДИ) „Сјемећ-Експорт“ Рогатица у стечају продата је за 2.450.000 марака. Kупио ју је ДОО „ДММ“ из Рогатице.

Стечајни управник над ДИ „Сјемећ-Експорта“ Владо Симовић из Фоче каже да је стечај отворен 26. априла 2016. и у рекордном року, за мање од 2 године, окончан са високих и чак неочекиваних 54,5 посто наплаћене имовине.

Стечајна имовина дужника, који је у предратном периоду запошљавао око 750 радника, имала је почетну цијену од 4,8 милиона марака. Сачињавали су је објекти примарне прераде дрвета-пилана, столарије, творнице намјештаја, сушара за грађу, котловница, репрезентативна друштвена исхрана и бројни други пратећи објекти на површини од око 100 дунума земље укључујући и бивше фудбалско игралиште. Било је и доста секундарних сировина укључујући и возни парк.

На првим јавним лицитацијама продат је возни парк и затечени дио секундарних сировина у вриједности од око 160.000 марака. Све остало у пакету продато је ових дана за 2.450.000 марака, које ће се дијелити на стечајне повјериоце међу којима је и 42 радника којим ће припасти око 130.000 марака и дијелити према вишем и општем исплатном реду.

То је јадна, позитивна, страна овог стечајног поступка који се успјешно окончао. Друга је купац и шта он намјерава да уради са купљеном имовином.

Иза скраћенице „ДММ“ крију се имена Драгиша, Милан и Мирослав Јанковић. Ради се, како многи кажу о великим прегаоцима, оцу и два сина из Пљешевице код Рогатице.

Почели су као аутопревозници у чијем се возном парку тренутно налази 14 возила од чега шест шлепера са лиценцом за међународну шпедицију. Остала су за домаће тржиште, углавном за превоз дрвних сортимената за потребе властите пилане у објектима на простору бивше фабрике слада коју су са земљиштем у површини од 2,8 хектара купили на лицитацији 2009. године.

У „ДММ“ је тренутно запослено 40 радника. Међу њима су и 4 нова примљена у овој години, прича један од власника Мирослав (43).

Оно што је значајно, додаје он, сви наши радници су уредно пријављени Пореској управи. Плате, обавезно, добивају сваког првог у мјесецу са плаћаним доприносима и порезима.

Проблем фирме, као и доста других у преради дрвета, је недостатак сировине. Сналазе се како знају и умију, али се много не жале уз напомену да им је укупан приход за прошлу годину износио 4,5 милиона марака и међу ријетким у општини Рогатица платили су порез на добит.

Kупљене објекте ДИ „Сјемећ“ рече Мирослав прво морају добро очистити и обезбједити од даљег пропадања и девестирања. Затечено стање је катастрофално. У творници намјештаја остало је пар девастираних машина које ником нису требале. Бивша столарија је потпуно опустошена и од машина и припадајућег инвентара, у котловници попуцале цијеви јер из њих вода није на вријеме испуштена, у сушари оштећени гријачи, у пилани стари гатери који нису више за употребу.

Једном ријечју мора се почети од нуле. И почињемо, казује Мирослав. У јулу требало би да пустимо у рад фабрику за производњу пелета за коју смо у Италији купили најсавременију опрему која је већ почела да пристиже. Производићемо три тоне пелета на сат и запослити нових 20-так радника.

У 2019. планирамо да, опет са најсавременијом опремом, оживимо столарију за производњу прозора и врата, али о том потом, наглашава Мирослав, који је по занимању аутомеханичар, а његов брат Милан (39) машински техничар, на којим фирма стоји. Они су директори, комерцијалисти, аутомеханичари, возачи, администратори…

Отац Драгиша је „капитен“ и он је ту да припомогне. Удружили смо младост и искуство. Ту је и велика воља и хтјење и посао иде. Надамо се да ће тако бити и у наредним годинама у којим очекујемо подршку пријатеља, банака и локалне заједнице, размишљање је саговорника Мирослава.

ОЧЕKИВАЊЕ НАЧЕЛНИKА

На куповину ДИ „Сјемећ“ од стране „ДММ“ позитивно су реаговали и у локалној заједници. Начелник општине Милорад Јагодић рекао је да, мјерећи по досадашњем раду, од Јанковића очекује да ће зауставити ерозију дрвне индустрије у општини и наставити са финализацијом производње уз запошљавање нових радника што је од стратешког значаја за општину као цјелину.