.jpg)
.jpg)
.jpg)
Српски књижевник, комедиограф, писац драма, прича и есеја Бранислав Нушић /1864-1938/ умро је 19. јануара 1938. године. Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша од оца Ђорђа, цинцарског поријекла, и мајке Љубице. Његов отац био је угледни трговац житом, али је убрзо послије рођења сина изгубио богатство. Породица се преселила у
Професор руског језика и књижевности у пензији Бјелопољка Спаса Зотовић, која живи у Требињу, подијелила је са Светигором своје успомене и сјећања везана за пријатељство са Александром Шуром Јесењин, сестром Сергеја Јесењина. Спаса се деценијама дописивала са Шуром, а 1975. године се и видјела с њом. Овај разговор објављујемо
Тако кажу у Требињу, а у то се брзо увере и они који посете тај град – херцеговачка вина миришу на камен из ког су исцеђена и за који су жилама везана, баш као и људи овде рођени и никад одрођени. Жилава је упорност Херцеговаца да се од камена отме и на камену опстане. И како би се онда звала другачије лоза херцеговачка до
Марија Пикић је глумица коју након емитовања серије "Месо" мало ко у региону неће препознати као младу, амбициозну и талентовану.Међутим, све три "етикете" које смо јој "прилијепили" она је већ потврдила у ранијим пројектима.Осим у "Месу", играла је и у три ТВ серије, седам представа, пет филмова, од чега су најзначајнији филмови
Осим манастира Добрићево, Kосијерево, Перовића моста, под језером је остало римско насеље у Панику са луксузним грађевинама, купатилима, термама, и богатим мозаицима.Калиопа – мозаик из ПаникаKрајем 50-их година прошлог вијека у јавности су се појавиле прве вијести о плану да се потопи долина ријеке Требишњице, чиме би се
Онда је ли лепше на селу или у граду? – питала ме је сваки пут шеретски моја стара тетка, када бих мршав и убледео долазио на два-три дана да се надишем свежег ваздуха.Казао бих, наравно, да је много лепше на селу, чезнући у себи за градом. Ипак питање моје тетке још стоји отворено, и мада сам потрошио силне године да одговорим на
Манастир Богородица Стонска је некадашњи манастир Српске православне цркве који је постојао током 13. и почетком 14. вијека у близини Стона на полуострву Пељешцу. У овом манастиру је 1219. године први српски архиеписком Свети Сава основао Хумску епархију за области Хумске Земље и Травуније (данашња Херцеговина, са дубровачким
Ана Јелачић већ неколико година живи, студира и ради на Флориди у Америци. Након друге године средње школе у Требињу, због љубави према језицима, уписала је United World College (UWC) у Мостару. То је интернационална школа чија је главна мисија обнављање мира и повезивање људи широм свијета, у виду креирања глобалних ученика без
НОВООТКРИВЕНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИСИ У СЕЛУ ПРИДВОРИЦА (ГАТАЧКИ БОРАЧ) –Намјера овог текста је двојака. Прво, указивање на чињеницу да је џамија у страдалном селу Придворица у Гатачком Борчу саграђена на православном манастиру служећи се надгробним споменицима манастирског гробља, и друго, да позове надлежне установе за заштиту
Момо Капор, српски сликар и писац, имао је оштро око да запази карактер нашег народа, па да га преточи у прелепе и инспиративне приче. У књизи „Магија Београда“ прича „Летовање“ на урнебесан начин приказује како се српске жене свађају са својим мужевима.„Слободанееее! Слооообооооодаааанееее! Сместа излази из мора! Ни секунд
„Моја пратетка Зорка крајем педесетих година прошлог столећа фатално се заљубила у дечка из суседног села. Она је била фазон мене, за љубав дајем све, одјебите традицијо, обичаји, одјебите суседи и родбино.Сплетом тадашњих несретних околности он је морао побећи у Аустралију. Сложио јој је патничне фазоне: ‘Зорка одлазим,
Има једна народна изрека коју често користи моја мама : „ Нашла се свиња у чем није била!“На први поглед дјелује можда помало грубо или чак увредљиво, али најбоље описује стање свијести појединих људи.Постоји једна врста људи која под одређеним околностима зачас створи лажну слику о себи.То је већ давно мудри Стерија исмијао у
Паде ми на памет синоћ, како би за Божић док ђед још бијаше жив, често јели лубеницу или карпузу како је он називао.Није имала неки укус, али бијаше велика атракција. Онако сувој и дехидрираној радовао би се као неком великом чуду иако љети нисам био неки поклоник једења лубенице.Откуд нам лубеница за Божић?Ђед би љети неколико
У Русији је од 26. маја до 3. јуна одржан Јубиларни Словенски сабор, посвећен 150-годишњици Словенског сабора 1867. и питањима савремености и будућности словенског свијета. Организатор Сабора је Међународни савез друштвених организација Свесловенски савез (МСОО Всесловянский союз). Предсједник Предсједништва удружења је др
У Херцеговини, овом чуду од комада земље, по много чему тврдом и сиромашном, не само по својим каменитим пејзажима, али истовремено и тако пријатном, меком и увијек пријатељски настројеном, духом пребогатом и ведрином људских срца осунчаном, гдје човјек још увијек има брата, за радост и страдање…Имали смо једног старца, е тај
„Теретна жељезничка станица (Грац) је испод мене. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ће одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет пружних скретница – отворио се велики кратер… Трећа бомба је порушила двоспратно жељезничко складиште, иза чега се нагло дижем у оштром
Жале се људи у последње вријеме, мени се чини, више него икада. Стеже, притеже и смета СВЕ. Смета нам посао који радимо (немамо се кад окренут'), смета нам што не радимо (само се страначки запошљава), смета нам гужва јер се реновира улица (а иначе никада се ништа не ради), сметају нам цијене у бутицима (а све обучено по последњој
Нарочито широке руке је био код изградње прелијепог моста, у народу звана Ћуприја на ријеци Чеплици, јединој притоци Требишњице. Много пара прогутало је и војно утврђење на лијевој обали у којој ће бити смјештен цијели вод војника, чувара моста.Мост на ријеци Чепелици са војним утврђењем за смјештај војника, чувара мостаУ
Међу Србима је постојао договор да на мјесту некадашње рушевине старе цркве направе цркву макар и дрвену. Тако су и урадили. И уистину, једног јутра освану црква саграђена од дасака, па након дугог ишчекивања Срби дочекали да се поново огласи црквено звоно ту гдје је некада давно замукло.Када је 1878. године стигла у Билећу војска
Има оних мјеста која имају историје за двије приче, Стари град херцега Стјепана изнад Благаја, једно је од таквих. Можете га посјетити много пута, сваки пут доживјећете нешто друго, а иако је приступ тежак, те треба доста труда за попети се, никад нећете бити сами. Баш увијек, горе ћете затећи још неке који су због радозналости
Нешто мање од 15 километара од Невесиња налази се село Kрекови, а оно што га разликује од већине у БиХ је што становници не бјеже у градове, него се чак купује повратна карта из урбане средине.Мјештани овог брдског краја су вриједни, поштени и сложни, како само камењарски крш може да обликује човјека.Kако кажу, 90 домаћинстава и 450
Велики празници су дани су дани када пред собом са зебњом, а помало и непознаницом, отварамо мапу властите душе, као када радознали туриста пред собом рашири мапу града и земље у којој је већ био, а толико тога није видио. Свјестан је да, противно свом првобитном увјерењу, ту земљу заправо мало познаје. Човјек се, у суштини, много
Тешко да у Босни и Херцеговини, у богатој збирци споменичке баштине, можете наћи објекат који је с толико успјеха обновљен те да се у ово вријеме тако води и одржава као што је то Манастир Житомислићи.Древна грађевина данас блиста, иако је уништавана и рушена више пута у својој историји, с правом спада у ред најљепших
„Било је свега. Изнад мора у Сплиту једном ми је отказао мотор хеликоптера, а са мном је било 17 чланова посаде. Kод Бијељине су ми са 22 члана посаде отказале команде, али је срећом Семберија равна па смо безбједно слетјели на неку њиву. А током рата – три пута сам погађан у ваздуху“…„За пилоте често кажу да су људи без емоција и
Када се каже – Невесиње, већина Срба у првом тренутку помисли на слободарски крај који је у новијој историји увијек био у првим редовима борбе против туђинске власти. Тешко да се може издвојити нека буна, устанак или рат ширих размјера за који би могли казати да је најзначајнији по учешћу Невесињаца и по значају за Невесиње,
Љубав према завичају је моћна емоција, скоро непреводива на језик здраве логике. Гацко, односно Херцеговину у цjелини, доживљавамо као једну врсту проширене породице. То је она сила која нас вуче да сваке године у Београду оживимо сjећања на родни крај.Знам да ћете се сложити да је великом муком и извојевана Република Српска!
