.jpg)
.jpg)
Град финансира приправнички стаж за 50 радника – За плате 360.000 КМ из буџета (ВИДЕО)
Град Требиње финансираће нето плате за 50 приправника који ће у наредних мјесец дана добити посао у приватном сектору, рекао је градоначелник Мирко Ћурић. Ћурић је, након састанка са привредницима у Градској управи, истакао да ће из градског буџета бити обезбијеђена мјесечна плата од 600 КМ, док ће трошкове доприноса сносити послодавац.
КОЛУМНА Уставносудска отимачина
Уставни суд БиХ је на пленарној сједници одржаној 23. септембра 2021. године донио одлуку према којој наводно није уставан Закон о шумама Републике Српске.
У саопштењу са те сједнице наведено је: “Према мишљењу Уставног суда, питања која се односе на утврђивање власничког статуса државне имовине, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа требају се регулисати законом који ће бити донесен на државном нивоу”. Иако је ово само саопштење суда, у њему је садржана
Мухарем Баздуљ - ИДЕ ГАС - Духови Дома младих или апостроф шовинизма
Има зграда које у неким градовима симболички надилазе епохе. Овај текст излази у бањалучким новинама, па је вјероватно најбоља илустрација - Бански двор. Бања Лука је била сједиште Врбаске бановине једва десетак година, прије непуног вијека, а опет неку симболичку суштину те зграде до дана данашњег чува управо то име.
Значај Дома младих на Скендерији за Сарајево није успоредив са значајем Банског двора за Бању Луку. Два скорашња случаја, међутим, један догађај, а један доживљај, да се
САБРАТ
Завичајни клуб "Освит" Билећа обогатио је своју издавачку едицију новим дјелом. На дан Св. Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2021. године, на дан када је прије 12. година основан Завичајни клуб "Освит" Билећа, из штампе је изашла збирка приповиједака САБРАТ аутора Миодрага Хрњеза Љума (друго издање).
У књизи је "сабрано" 13 прича о дешавањима на ратиштима и "у предаху". Да се не забораве догађаји и јунаци. Да се памти и приповиједа како се слобода бранила и отаџбина градила. Животне приче са јасним
Заслужена награда проф. др Веселину Драшковићу
Проф. др Веселин Драшковић: Признања су добра и на крају каријере
Гостујући у емисији „Наш гост“ на Херцег Телевизији, крајем децембра прошле године, Проф. Др Веселин Драшковић из Црне Горе, тачније из Никшића, судећи по позивима и реакцијама наших гледалаца,оставио је утисак доброг научног радника,вриједрог,ведрог човјека и доброг педагога, који је својим књигама „Клокотизација транзиције“ и најновијом „Нови окови“ био доступан и јасан и обичном човјеку.Зато и не
Нови роман др Драгана Р. Ковача - Исповијест доктора Рунда
Леп дан за умирање
Овај позајмљени поднаслов, назив је романа Моме Капора. Писан у вријеме бомбардовања крње Југославиеј од стране НАТО-а.Овом сликару наших прилика и неприлика, илити писцу наших љепота и мана,што би он казао , живот који се у круг врти, вратио се, дјетињством из Сарајева у Београду, и то након деценија, бомбардовањима, од којих су му за једно причали, како је остао жив, жртвовањем мајке, која га је тијелом заклонила, и овог другог којем је он уз стотине
БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Лајкоманија!
Лајк. Толико присутна ријеч на површини, страним изразима све прљавијег српског језика да парира оним, традиционално, свакодневно коришћеним: мама, тата, хљеб, млијеко, кафа, доручак, дијете, школа, посао, испит, ручак, вечера, спавање. Ријеч која је малтене под свакодневну окупацију бацила и још један колективни српски орган – мозак. Тај лајк је толико затровао наш језик и што је још горе, окупирао наше мисли до те мjере и битности да је из посљедичне фазе, која му га дође и као нека
Слатке и горке заблуде
Већина људи мисли о себи да су добри људи!
Зато се и троши толико времена на објашњавање и свађе јер док једни друге убедимо колико смо у праву и колико смо добри - прође живот.
Изузев психопата у природном рефлексу ега, осим код хиперсензибилних, је да одмах крену у реактивну акцију ега да се објашњава и "бори" за правду.
Наравно, што човек више ради на својој свести, он је аутоматски и свестан свог незнања, крхкости и ограничености своје перцепције па и моћи расуђивања. Али, авај, лавине
О блудницама и фарисејима
Читам неке изјаве особа из јавног живота које наши псеудоелитисти презиру и размишљам како је то заправо веома забавно колико су те разноразне особе које неки наши иберменши воле да презиру и називају погрдним именима певаљка, старлета, ријалити звезда, заправо пуно даље отишле у раду на себи и ослобађању од илузије дуализма и ега од ових са титулама који подгревају свој его високоумним тирадама у којима вређају васцели народ који није дорастао њиховој величини док се крију иза
Профит више није ријеч са толико нула
Не знам ја колико ће ово пријати ушима већине приватника, послодаваца, газда, власника, фаца и шмекера (па ко се у чему пронађе) који у својим рукама држе неку врсту “бизниса”. Апсолутно небитно коју, почев од обичне пиљаре, кафића, праонице аутомобила, “fast food-a” па све до оних најозбиљнијих инжењерских фирми и ИТ компанија које предњаче у привредном развоју своје земље.
Извор фото: www.seattletimes.com
Оним разумним и реалним који прате и адекватно се прилагођавају дешавањима на тржишту радне
БОЖИДАРОВ БОЖИЈИ ЖИВОТ
Рођен је 1939. године у Дубровнику о Божићу који му име донесе, где је с родитељима оцем Милованом и мајком Саром, живио двије године. По доласку усташа на власт, 1941. године, породица се спашава одласком у Херцеговину уз помоћ пријатеља хрвата. Дјетињство је провео у селу Моско крај Требиња. Основну школу завршио је у Љубомиру, гимназију у Требињу, а студије филозофије у Београду.
Радни вијек је провео у НИС Југопетролу, како је говорио „Точио бензин у канте и студирао Канта“, а са
Исидора Бјелица: Kако преживети у џунгли бесвесних
Драга, дивна, вредна, осећајна Драгана Трипић није могла више у овој димензији и као многи осећајни и осетљиви, познати и непознати пре ње одлучила је да оде из тако суровог реалма. Разумем је.
Kо још није размишљао да се просто повуче под притисцима свих врста које човек доживи у овој димензији - а опет некако по правилу учимо свашта - од хемије до математике - правописа, биологије, а не уче нас најважније лекције, како преживети све ужасе овог реалма и што је најважније, како да нас не боле
Јесмо ли промашили смисао?
Некад ми се чини да смо озбиљно промашили смисао, драги моји православни хришћани.
Знамо кад се пости на води, а кад на уљу, а не знамо како нам се осећа пријатељ. Знамо наизуст десет Божијих заповести, а не знамо име просјака испред цркве. Неки не знају ни имена првих комшија.
Цитирамо свете оце и каноне, и то углавном док упиремо прст у нечији грех, а Свето Писмо стоји на полици са слојем прашине по себи.
Жене у храму носе мараме на глави и трачеве на уснама.
Многи у цркву одлазе „по
БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Суза 18 километара дуга
Нисам довољно храбар, ни компетентан за ову тему. Немам ни толико година да бих уназад допро до ње, али опет, усудићу се. И то из дубине срца, а не сазнања. Логиком, а не разумом. Пркосом, а не љутњом. Осјећајем, а не сјећањем. Боли, а не жалом. Ја мислим да од свих билећких тема које сам могао изабрати у њеној дугој историји, ова је, тугом и посљедицама, толико јака да је неупоредива са свим другима. Наравно, у тој математици и таквом закључку једино не обухватам све пале жртве у ратовима који су
Коначно те разумем, мама
Позвала сам те да дођеш данас, јер нисам више могла сама. Ниси се замислила чак ни на секунд. Дошла си и донела ручак за мене и децу. Довољно је да си ту, поред мене и већ осећам како ми терет пада са леђа и почињем лакше да дишем. Зашто је све тако лако и лепо кад си ти ту?
Имам тридесет година и потребу да ти с времена на време дотрчим у загрљај и ту останем неко време. Увек знаш шта треба да кажеш да бих се осећала боље. Ти си једина која чујеш и оне речи које никад не изговорим и видиш чак и оно
БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Хвала Богу што немадох тада 120€ у џепу
Свима нама добро познати “ТАТОО” илити трајно шарање и мацкање по сопственом тијелу. Тема коју сам више пута пребацивао преко мисли и одгађао, јер је данас толико очигледна и у пракси присутна да човјек и сам себи више повјерује да је то данас сасвим нормално. Ако не нормално, онда бар сасвим уобичајено и реално. Но, надам се да још увијек сви не мисле тако. Стварно, не би ваљало…
Извор: blic.rs
Тешко да икоме може проћи иједан топлији дан, а да је не види негдје и на некоме. Више то и не
Исидора Бјелица: 12 савјета за осјетљиве душе
Људи се стално жале на све и свашта, нарочито на посао који раде, на шефа, колеге... Размишљају како би негде друго било боље, маштају да се реше комшије, досадног рођака, колеге, шефа, свекрве... Сав стрес савременог живота произлази из дисонанце онога што су наше жеље и онога шта је наша реалност! Тачније, онога што ми видимо као реалност и онога што замишљамо у оба случаја врло лимитираној перцепцији.
Међутим, да ли ми заиста знамо шта желимо и зашто нас не уче како да то постигнемо без стреса.
Исидора Бјелица: Цјенкање, трговина и друге духовне активности
Не знам како се то десило са једне стране да новац тако анатемишемо као зло у цивилизацији где се убијају око њега, а да опет са друге стране духовност тако обојимо новцем!
Ово је један парадокс двоструке злоупотребе. Са једне стране новац, који од тренутка кад је укинута златна подлога за сваки одштампан папир јесте де факто виртуелна ствар идеална за манипулисање, а са друге стране, тзв. духовност је на свим нивоима постала озбиљно контаминирана тим истим новцем! Kако је са једне стране
Виртуелни тестаменти
Исидора Бјелица: Kако се данас све објављује на друштвеним мрежама, од рођења, венчања, развода, читуља, крштења, мислим да би било важно отворити и обичај да се ту објављују и тестаменти, а не нешто тајно па после да се муља. Овако лепо на увид ВР френдовима, па после нема лажи и преваре - шта је покојник желео - човек све фино стави на ФБ и Инстаграм и нема муљања ни нејасноћа коме прасићи, а коме сламарица...
На Западу људи пишу тестамент већ са двадесет и нешто година, свесни да је ова
Чекајући свој мали ЛАЈK...
Некада је сав апсурд људске егзистенције био изражен у метафори чекања Годоа. Бекет, пишући о цивилизацији која је изгубила смисао и Бога, није могао ни да замисли да ће доћи време када ће људи чекати "лајк".
Да ће интернет довести до још дубљих очајања и илузија. До информацијско-емотивог претрпавања, где ће наша душа бити свакодневно затрпавана информацијама за које је некад требало и по неколико година да дођу до нас. Kад ми је јуче ћерка рекла да је неко хаковао "Instagram" и "Facebook" и да се цела
Уради супротно!
Ни за једну тајну моја драга пријатељица Јо Хисмајер и ја нисмо добиле толико похвала о ефикасности као о - акцији уради супротно, коју спомињемо у нашој књизи. Знајући да скоро свако од вас пролази неки стрес мањи или већи, ево мог поклона за суботу, како се одбранити.
Онда када нас живот уведе у наизглед екстремне емотивне ситуације беса, љутње или мржње ова вежба ће вам помоћи да се сами без ичије помоћи аутоматски пребаците на другу страну и вишу фреквенцију.
Вежбу можете радити
Чудесна дjевојка са голубовима
Исидора Бјелица: "Имала сам много тежак дан. Један од најгорих. То је оно кад ти душа постане тешка тону бола. Kад мислиш да не можеш даље, да те Бог преценио па допустио толики терет... То је оно кад очај из тебе прелива од свега што те снашло. И не знаш ништа - ни што си ти, ни зашто се толико злопатиш, не знају ни други, али прихвате неко објашњење и гурају... Ником не требају питања јер одговора нема, али људи гурају... И шта онда?
Размишљала сам шта би ми једино истински пријало у том тренутку, ко
БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Мистерија празног бурека
Ја сам први пут за тај појам и производ чуо прије тачно 20 година у пекари Академац код популарног Студењака на Новом Београду. И тада сам искрено мислио да се купац зеза са продавцем у пекари, иронично алудирајући да бурек који наручује има премало сира, меса, зеља, печурака или сада чега већ све не. Пице, кулена, пилетине… Недавно видјех и бурек са еурокремом и плазмом и прекрстих се… Што се мене тиче, бурек може бити само са месом, а све остало су пите.
Дуго сам ја био у тој својој заблуди да
Како ти радиш оно?
Упознам недавно групицу неких нових људи. Њихов сусрет са мном је пун питања: Ко те купа? Како се облачиш? Како прелазиш у ауто? До тада они су људе у колицима гледали на ТВ-у у неком контексту који није баш лијеп и немају представу како заиста изгледа и одвија се живот неког ко не може да хода.
Једна дјевојка се усуђује поставити ми питање које вјерујем свима њима стоји „на врх језика“.„А како ти радиш оно?”, пита са нелагодом.„Које оно?”, одговарам питањем.„Па, знаш
Како је Пабло Ескобар побјегао из затвора који је сам и саградио
Син највећег свјетског мафијаша преноси како је Пабло Ескобар преживио сукоб са картелима, своја сјећања на оца, приче његових пријатеља и непријатеља.
Пабло Ескобар је био тигар. Војник. Такав се више неће родити. Направио је само једну грешку - формирао је породицу. То може да боли.
Тако је један од колумбијских мафијашких босова "објаснио" Ескобаровој супрузи Марији зашто њен син не може да остане у животу. Пабло Емилио Ескобар Гавирија, вођа чувеног Медељинског клана, осим што је постао
Живот на кољенима: Десанку Ребић због јатаковања четницима, ОЗНА тукла по табанима
Пишем по сјећању а жеља ми је да макар дијелић онога што сам лично доживио остане записано. Као млад и прилично неискусан новинар те 1998. године, у једном рогатичком селу на путу ка Борикама, правио сам репортажни запис о једној сељанки, по годинама тада већ баки. Звала се Десанка Ребић. Кажем звала јер сам чуо да је већ одавно покојна. Име ове мученице познато је свима који су читали књиге Момира Крсмановића. Постоји и слика на којој Десанка стоји поред легенде рогатичког краја током Другог