MATIJA BEĆKOVIĆ: Zamoliću nadležne, da se svake godine bombarduje Srbija… | Herceg Televizija Trebinje

Književnost - Poezija

MATIJA BEĆKOVIĆ: Zamoliću nadležne, da se svake godine bombarduje Srbija…

Foto: Novosti | Datum:24.03.2016.


Kad budem još mlađi

Zamoliću nadležne

Da se svake godine

U određeno vreme

Poštujući međunarodno pravo

Bombarduje Srbija

Kad su počeli

Glupo je da prekidaju

Svaki početak je težak

A posle je sve lakše i prirodnije

Mi smo se navukli

Na određenu dozu ekrazita

I navikli na nivo stresa

Da više ne možemo bez bombardovanja

Bolje da nisu ni počinjali

Ako su mislili da prekidaju

Istina nismo pohitali

Da obnovimo par mostova na Dunavu

I par oblakodera u Knez Miloševoj

Ali to nije razlog da nas ignorišu

I čekaju da ih obnovimo

Pa tek onda da nas bombarduju

Ako to čekaju neće dočekati

I nema razloga da se čeka

Zar nije dovoljan Avalski toranj

Hram Svetog Save

Most na Adi

Da nas udostoje

Šta je za njih par bombi

I lutajućih raketa

Ili već šta imaju na repertoaru

I koliko mogu da odvoje od usta

U humanitarne svrhe

Mi ćemo biti zahvalni

Ako bombarduju bilo šta

Onoliko koliko mogu

A što ne mogu

Vis maior

I Bog će oprostiti

Samo da nas ne ignorišu

Uvek se može naći nešto za bombardovanje

Ako ima dobre volje

Ne mora svih devetnaest država

Da nas bombarduje istovremeno

I kampanjski

Sedamdeset devet dana

Pa onda cele godine ništa

Bolje je da se dogovore kao ljudi

I pošteno rasporede

Da svaka država dobije svoj dan

Azbučnim redom

Samo da se ne prekida tradicija

Mora da postoji mogućnost dugoročnog

Racionalnog osmišljenog bombardovanja

Svesni smo da to košta

Kao i svaki ozbiljan lek

Ni bombe nisu jeftine

Već često skuplje od onog što se bombarduje

Znamo da im nismo jedina briga

I da ne mogu stići na svaku stranu

Da bombarduju koga bi sve trebalo

Ali ako ne mogu sve

Nek bombarduju makar nas

Da nema ni za koga drugog

Za nas bi se moralo naći

Ako ne svakodnevno

Ono bar za Božić i Vaskrs

Ako se prekine tradicija

Džabe su nas bombardovali

Kad su nas bombardovali

Neki nisu postojali

Pomalo su nas i razmazili

Pa računamo

I na izvesnu prednost i protekciju

Ovde niko razuman nije protiv bombardovanja

Samo prostaci i fašisti nešto džangrizaju

Da smo protiv bombardovanja

Uklonili bismo tragove

Bar one iz Prvog svetskog rata

Ne bismo mirno šetali po minskim poljima

I podizali građevine

Za koje se odmah vidi

Da će biti bombardovane kad tad

Najvažnije je da se nešto dešava

I ne živi u čamotinji

U Srbiji je bilo najinteresantnije

U vreme bombardovanja

Tad su bile najbolje žurke

To su bili nezaboravni dani

Puni neočekivanih uzbuđenja

Bili smo u centru pažnje čitavog sveta

I ko nas nije bombardovao

Žalio je što ne učestvuje u tom performansu

Lepo bi bilo da počnu u proleće

Kad je veliko spremanje

U svakoj kući

Obnavljanje mrtvih ćelija

I oroženih slojeva

Da se spustimo u podrume

I ne lutamo poljima

A otpor i emocije

Kojima smo se punili

Postanu deo korisne akcije

Bez opuštanja

Kao kod ugovora o radu na godinu dana

Kad se ubrzava metabolizam

I pokreće debelo crevo

Sredina marta je idealna

Mada sve do maja nije kasno

Očigledno da jedno bombardovanje

Nije dovoljno za ceo život

To nije pelcovanje

Pokazalo se da nas jedno bombardovanje

Ma koliko bilo temeljno

Nije sasvim zadovoljilo

Kamoli ispunilo sva naša očekivanja

Zato je ma koliko im to padalo teško

Neophodno da nas hladne glave

Permanentno bombarduju

Ne zbog sebe nego zbog nas

Čisto profilaktički

Sa svešću da niko protiv nikog

Nema ništa lično

Prvi put je za nekog neiskusnog

To možda bio šok

Kao mlada koja se čudi

Što je izgubila nevinost

Već posle prve bračne noći

Bombardovanje je vrsta pilinga

A treba samo malo nategnuti mozak

Pa shvatiti

To nije nikakav privatni obračun

Da bombardovanje teže pada drugima

Nego nama

U početku kao i u svemu drugom

Postoje predrasude

Ljudi su nadrndani

Prema svakoj novini

Pa čak i prema bombardovanju

Ali samo u početku

Dok se pomire sa sudbinom

Naviknu i shvate

Da smo mi samo nosevi za tegljenje

Koliko juče

Svi su bili protiv plastične hirurgije

A danas nema živa čoveka

Koji može bez nje

Nekad su čoveka koji iz čista mira

Počne da trči po šumi ili varoši

Vatali ko manita

A sad trče svi

Čak i u mestu.


Odlomak iz poeme „Kad budem još mlađi“

Kategorija: Poezija

Šta Vi mislite o ovome?

NAPOMENA: Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove Herceg RTV već samo autora komentara! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja!

Najčitanije u ovoj kategoriji: