На адресу Херцег телевизије, стигло је саоштење за јавност ЈЗУ Болнице Требиње, као одговор на писање портала о ревизорском извјештају, које вам овом приликом преносимо у цијелости.

С обзиром на писање и коментаре појединих локалних портала и познатих душебрижника о датом ревизорском извјештају за ЈЗУ Болница Требиње у периоду 01.01. до 31.12.2021. године, кроз које се тенденциозно покушава нарушити углед тренутног болничког руководства, представљајући га као криминогеног и склоног злоупотребама положаја, имамо обавезу да јавност, нарочито запослене раднике нашег колектива обавијестимо и упознамо са сљедећим:

            Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске, је у току септембра и октобра 2022. године, спровела финансијску ревизију ЈЗУ Болница Требиње за период 01.01 – 31.12.2021. године.

Ревизорски тим су чинила два службеника Службе за ревизију, које овом приликом јавно можемо да окарактеришемо и похвалимо као изузетно професионалне, објективне, независне и добронамјерне, те да им се искрено захвалимо на томе.

Иако се од ревизије и ревизорских извјештаја углавном зазире, предметну ревизију је актуелни менаџмент препознао као нешто неопходно и корисно, јер смо то посматрали као својеврсну помоћ у дијагностиковању и препознавању неусклађености које свакако да су постојале, а углавном су наслијеђене.

Чак смо за одређена мишљења, која нам нису ишла у прилог и која су нам усмено саопштавана, а која нису нужно морала бити наведена у ревизорском извјештају, инсистирали да се наведу у извјештају и дају нам званично упориште на основу којег бисмо те неправилности отклонили.

            Иначе, уз извјештај о уоченим неусклађеностима, дате су ревизорске препоруке, које ће бити саставни дио плана о отклањању неусклађености, а који ће актуелни менаџмент да донесе у наредним данима, са таксативно наведеним описом неусклађености, препорукама, носиоцима и роковима за њихово отклањање.

            Што се тиче установљених неусклађености, а које су објављене у јавности, обавјештавамо вас о сљедећем:

·         Болница Требиње је, врло често, због специфичности дјелатности коју обавља, дефицита одређеног кадра, као и флуктуирања обимности посла, принуђена да по потреби ангажује додатни кадар са којим се у зависности од посла за који се ангажује, склапа један од Законом понуђених уговора.

Закон о раду познаје само четири врсте уговора ван радног односа: уговор о обављању привремених и повремених послова, који је временски ограничен на 90 дана у току једне календарске године; 2) уговор о дјелу, који је предметно ограничен на обављање послова ван основне дјелатности наручиоца посла, те је непримјењив у пракси болничке дјелатности; 3) уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, чија је сврха обучавање приправника, односно стицање одговарајућих знања и вјештина и оспособљавање за самосталан рад у струци, те, у том смислу, његово закључивање у случајевима из болничке праксе не би одговарало његовој сврси и циљу, и 4) уговор о допунском раду, који радник који је запослен код једног послодавца с пуним радним временом закључује са другим послодавцем до половине пуног радног времена, уз услов непоклапања радног времена код послодаваца и сагласности првог послодавца, који је, дакле, такође, из техничко – организационих разлога тешко примјењив у случајевима у којима Болница ангажује раднике.

Јасно је, дакле, из претходног да сам Закон о раду не оставља довољно расположивих могућности у погледу непосредног правног основа радног ангажовања радника;

·         Приправност директору и главној сестри Болнице је вршена према одлуци Управног одбора из 2009. године, јер су по природи посла и одговорности коју имају, увијек доступни, те се као такви третирају као приправни, иако, кад се прерачуна износ приправности, он се односи на свега 8 дана. Нарочито у предметној години коју је карактерисала пандемија, доступност људи на овим функцијама је била двадесетчетверочасовнатоком читаве године;

·         Вредновање прековремених сати је вршено у складу са могућношћу која је дата Појединачним колективним уговором.

ЈЗУ Болница Требиње због организације рада, кадровске структуре и неопходности обезбјеђивања двадесетчетверочасовне здравствене заштите, није била у могућности да вредновање прековременог рада врши у складу са чланом 32. Закона о платама запослених лица у јавним установама у области здравства Републике Српске, односно кроз слободне дане.

С тим у вези донијета је Одлука којом је предвиђено да се прековремени рад, у складу са Законом, приоритетно вреднује кроз слободне дане, а тек уколико то из организационих разлога није могуће, новчано се изражава кроз увећање плате, што је могућност која непосредно произилази из Закона о раду, који, у члану 63, предвиђа да радник по основу прековремног рада  има право на увећање плате.

Немогућност кориштења компезујућих сати нарочито је била изражена за вријеме пандемије изазване вирусом COVID-19, када су многи радници испадали из строја и било је готово немогуће организовати посао. Очигледно да се за критичаре и та добра намјера послодавца којом је исказан обзир према радницима, вредновањем прековременог рада проведеног спашавајући људске животе, а ризикујући властити, сматра криминогеном радњом директора и његових сарадника.

·         До 14.11.2019. године, Болница је основну плату запосленима за рад на дане државног празника и друге дане у које се по закону не ради, обрачунавала према Посебном колективном уговору, дакле увећану за 50%. На позив репрезентативног синдиката, који је сматрао да се увећање погрешно обрачунава, инспекторРепубличке управе за инспекцијске послове Републике Српске је одредбе Посебног колективног уговора тумачио једнако тумачењу синдиката, те на основу тога издао рјешењеброј 24.100/173-172-119-3/19 од 14.11.2019.године, које је за Болницу било обавезујуће, а које је, испоставиће се, у супротности са мишљењем ревизије. Дакле, послодавац није својевољно поступао у том случају, већ по Рјешењу надлежне институције.

Поступајући у складу са аутентичним тумачењем Комисије за примјену и тумачење Посебног колективног уговора за запослене у јавним установама у области здравства Републике Српске, обрачун основне плате на дан државног празника и друге дане када се по закону не ради, увећање плате врши се за 50% чиме је поступање наше установе у том погледу усклађено са позитивно-правним прописима.

·         Накнада трошкова превоза запосленима код доласка на посао и повратка, за раднике који су прилагали превозну карту у јавном саобраћају, исплаћивана је у износу пуне цијене приложене карте, сходно Посебном колективном угвору. С обзиром да у Требињу не функцинише градски превоз, већина радника који живе на већим удаљеностима, није у могућности да приложи карту. Опет, вреднујући права радника и имајући обзира према њима, који су махом спремачице, портири, радници са најнижим платама, Управни одбор је донио одлуку којом се уређује исплата накнаде за превоз тим радницима. Очигледно да смо и у том случају били криминогени.

Независно од ревизорског извјештаја, истакли би такође сљедеће:

            Актуелни директор Болнице Требиње, ступио је на дужност у децембру 2020. године, у вријеме апсолутно ванредних услова који су трајали комплетну сљедећу 2021. годину, а која је иначе предмет ревизије. Већина остатка менаџмента је именована у другој половини 2021. године.

И поред воље да се неусклађености које су биле препознатљиве, одмах отклоне, период пандемије и посвећеностикруцијалној борби против пандемије и са бројним проблемима који нису заобишли нити један здравствени систем у свијету, онемогућио нас је да се посветимо поступку рјешавања других проблема.

            И поред свих проблема у 2021. години, Болница Требиње је ту годину, у финансијском смислу који је и предмет ревизије, након дугог низа година, закључила позитивним пословањем, а такво је забиљежено и у 2022. години.

Релизовани су уговори са Фондом здравственог осигурања Републике Српске по свим моделима плаћања, исплаћене све обавезе према запосленима настале у те двије године, плаћени сви порези и доприноси у том периоду, у више наврата повећане плате за запослене, исплаћено више од половине јубиларних награда према радницима (исте нису исплаћиване последњих готово 20 година), смањене обавезе према добављачима, набављена савремена медицинска опрема, уложено у инфраструктуру, расписано преко 20 специјализација, ангажовано више него икада раније спољних сарадника, а све у интересу народа Требиња и Источне Херцеговине... И поред свега тога, економска ситуација је стабилна, а пословање позитивно.

            Пословати позитивно у здравству, нарочито јавном, уз све претходно наведено, је истински рарирет. Паралелно са тим бити криминоген, злоупотријебити положај и окористити се... Е за то су вамвећ потребни магични штапић и невиђена способност.

            Прошли смо кроз период готово јавног линчовања у режираној афери ''кисеоник'', када смо осуђивани зашто нисмо поштовали Закон, већ смо тровали народ, иако је спорна била само терминологија, а не чистоћа кисеоника, која је у суштини једина битна, што је потврђено од стране ангажоване сертификоване лабораторије која је у свом извјештају утврдила одговарајући проценат чистоће кисеоника који је и захтијеван техничком спецификацијом Болнице.

           Да смо поштовали Закон због терминологије, те Болницу оставили ускраћеном за кисеоник и тиме стопу смртности пацијената зависних од кисеоника учинили апсолутном, исти ти критичари би нас опет разапињали коментарима: ''зар су вам важнији папир и закон од људских живота''.

           Увидјевши већ тада лоше намјере појединаца и лицемјерно душебрижништво над Болницом Требиње, и ове последње коментаре у вези ревизорског извјештаја, праћене пријетњама кривичног гоњења, доживљавамо у истом свијетлу, без икакве узнемирености, јер нам је од тога ''шта нам се каже'', много важније ''ко нам каже''.

           Ову врсту обавјештења објављујемо са циљем да не дозволимо обмањивање јавности, нарочито радника Болнице Требиње, као и због обавезе према до сада утрошеној енергији,којом су урађене многе позитивне ствари.

           Због чувања енергије која нам је преостала за остварење будућих циљева, актуелни менаџмент се у будуће неће оглашавати на ванинституционалне коментаре и придавати значај писању појединаца и њихових портала.