Србија је једна од ријетких држава која се суочава са смањењем броја становника, рекао је демограф Владимир Никитовић, који је научни сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду.

Он је рекао да се такав тренд очекује у наредних 20-30 година и у Европи и да је ријеч о глобалном процесу.

Никитовић је указао да људи све теже ступају у партнерске односе, да је стопа развода много већа него што је била и да се жене све касније одлучују на рађање.

Коментаришићи појаву да се све рјеђе догађа да брачни парови имају двоје или троје дјеце, Никитовић је оцијенио да је то глобални тренд, уочен прије тридесетак година - да је ниво рађања нижи од потребних двоје дјеце.

Никитовић је указао да се у Србији четвртина дјеце роди ван брака што је "велики скок" у односу на период послије Другог свјетског рата, чак и у односу на претходних 20 година.

Он је навео да у посљедњих 20 година држава има мјере економске помоћи, јер се женама омогућава да током 12 мјесеци добијају накнаду.

- Помоћ у прве двије године за друго дијете постоји и то није мали издатак за државу, јер је то 1,4 одсто бруто друштвеног производа - додао је Никитовић.

- Показало се да је најважније усклађивање рада и родитељства - оцијенио је Никитовић.

Статистика показује, како је речено, да свака друга породица има само једно дијете, док свега 1,1 одсто породица има више од троје дјеце.

Од деведесетих година до 2011. године број породица са дјецом се смањио за 16 одсто, а број породица без дјеце за 15 процената.

За само 10 година између два пописа од 2002. до 2011. године број породица са дјецом у Србији опао је за више од два одсто са 54,5 на 52,1 процената. Са друге стране, број самохраних мајки је порастао са 11,4 на 13,7 одсто.