Храм Успења пресвете Богородице у Луци данас је прославио крсну славу – Велику Госпојину. Свету литургију служили су свештеници Младен Чалија и Радивоје Говедарица. Након литије, у присуству великог броја вјерника, обављен је обред ломљења славског колача, а потом су услиједиле здравице домаћина и гостију.

Наш земљак из Аустралије Тодор Глоговац,  поријеклом са Драмишева, није крио одушевљење, јер је након дуго година дошао у родни крај.

-          Драго ми је што се око цркве Милошевке окупило доста вјерника, срећан сам јер имам прилику да се дружим и поразговарам са нашим народом – носталгично истиче Глоговац.

Народни посланик у НСРС Зоран Пологош из Требиња каже да сваке године радо дође у Луку гдје има доста познаника, родбине и пријатеља.

-          Драго ми је што се данас окупило пуно људи на овом саборовању, а још би ми драже било да се ова села, која су скоро опустјела населе, да се рађа живот у њима, јер без села и живота на селу нема живота ни у граду, ни у држави – рекао је Пологош.

Катарина Телебак из Београда сваке године долази у Луку на прославу, зато што се на овом мјесту окупе људи са свих страна свијета и проведу овај дан у лијепом дружењу.

Народно саборовање протекло је у пријатним разговорима мјештана из Луке и околних села, а велики број гостију стигао је и из далеке Канаде и Аустралије како би присуствовали крсној слави овог села. 

Храм Успења пресвете Богородице у Луци саграђен је у мјесту Оцркавље гдје је по предању и прије била православна црква која је освећена на Велику Госпојину 15. августа 1894. године. Обновљена је 1978. године.

Занимљивости о цркви

За ову светињу везана су и два необична догађаја. Први догађај десио се 24.априла 1997.године, након што је десетак људи копало раку у гробљу код цркве, наишли су на поклопницу од старог гроба на дубини од једног метра и ударивши крампом од поклопницу звоно на цркви је само зазвонило, тако се десило и други и трећи пут.

Други догађај је забиљежен између 31.августа и 1.септембра 2001.године. Те ноћи падала је киша и мјештани села нису примјетили да је било велико невријеме, али је те ноћи са цркве скинут цио бакарни кров у једном комаду, који су касније нашли на удаљености од око 8 метара, а споменик који је у цијелом гробљу био без крсног обиљежја оборен је на земљу.