.jpg)
Мада је Васкрс или Ускрс централни симбол хришћанства, као дан сјећања на ускрснуће Исуса Христа, већина обичаја везаних за овај велики празник има претхришћанско, паганско поријекло.
Три најчешћа симбола васкршње трпезе: јаја, пилићи, зеке… напросто симболизују плодност и почетак новог живота, а на то указују и обичаји да се на Васкрс једе и прољетна храна: млади лук, зелена салата, млада јагњетина.
Осим што симболизује плодност зеко који носи јаја, везан је и за једну стару, претхришћанску легенду о англосаксонској богињи прољећа и новог почетка Естре, по којој је вјероватно и назван највећи хришћански празник у енглеском језику (Естер).
Прича каже како је богиња Естре једном у шуми, крајем дуге и хладне зиме, наишла на птичицу која је од хладноће умирала у снијегу. Она ју је претворила у зеца, како би је крзно заштитило од хладноће. Али, зеко, који је некад био птичица је након преобраћења задржао способност да носи јаја.
С јајима или без њих, зечеви су животиње које се брзо размножавају и имају много потомака, који су такорећи од рођења спремни за самосталан живот, а већ након пола године и за парење.
Интересантно је да у нашим крајевима бојење јаја има дугу традицију и међу православцима и међу католицима, али да су симболи попут зеке на подручје данашње БиХ стигли тек са аустроугарском окупацијом, када су чиновници и војници из других дијелова монархије са собом донијели и пештанске и бечке обичаје. Они су се, логично, прво “примили” међу католицима.
Шта Ви мислите о овоме?