Чуда се дешавају - кратко каже скромни шумар Раденко Мршић (49) из Оштре Луке, док објашњава како је преживио убод роја опасних стршљенова.

Сјећа се да је био топао дан када је са комшијом пошао у шуму да извлачи дрва, што чини свакодневно јер тако прехрањује породицу. Kада су морали да оставе аутомобил, пјешачили су тридесетак минута у дубину шуме и предали се послу, а онда је из једног шуљег стабла Раденка спопао рој стршљенова.

"Најприје сам осјетио један, па два и три убода, али због велике прашине нисам одмах схватио шта се дешава. Kада сам видио који су инсекти у питању, почео сам да бјежим и убрзо схватио да се тако нећу спасити, јер су минути постали драгоцјени. Kао у магновењу, бацио сам се на земљу и ваљао се готово 300 метара, а уједи нису престајали. Тек када сам стигао до потока, одакле више није било куд, пошао сам ка комшији на трактору", вели Раденко.

Ипак, до аутомобила су поново морали да пјешаче пола сата, а потом је ваљало издржати и још два километра вожње до Дома здравља у Оштрој Луци.

"Све ме је бољело и страховао сам од смртоносне реакције, а најтеже ми је било када смо прошли поред моје куће, јер нисам знао да ли ћу се икада вратити. Ипак, нисам дозволио да ме опхрва паника и срећно смо стигли до љекара који су ми указали помоћ и избројали чак 67 убода по глави, врату и леђима. Срећом, нисам имао гушења, а послије терапије доктора Маринка Kецмана и медицинске сестре Весне Миливојше сам убрзо био у свом дому", закључује Мршић.

Дежурни љекар у ДЗ из Оштре Луке, др Kецман, каже да се Раденко може сматрати медицинским феноменом, јер је често и само један убод смртоносан.

У природу са адреналином

"Убод осе, пчеле и стршљена је исти, али овај последњи оставља дубљи и болнији траг. Најважније је не паничити и брзо потражити помоћ, посебно ако жртве знају да су алергичне, мада је њима најбоље да у природу увијек понесу и ињекцију с одговарајућом дозом адреналина", закључује др Маринко Kецман.