Мајке се рађају у истом тренутку када и дјеца. Она прије тога није постојала. Жена је постојала, али мајка никад. Мајка је нешто потпуно ново. Стога треба да их славимо, а Мајчин дан се обиљежава сваке године, друге недјеље у мају. Вријеме је то посвећено најважнијој особи у животу, животу који вам је подарила она, ваша мајка.

Управо повезаност дјеце с њиховим мајкама је веза чије размјере сежу у непрегледне даљине, а о таквим питањима највише се позабавила психологија.

• Дијете још у утроби осјећа јаку повезаност с мајком, препознаје њен глас, региструје пјевање и тепање, те реагује на њих.

• Занимљиво је да дијете у утроби осјећа да ли је пожељно или не. Истраживања су показала да мајке које су имале жељу за дјецом имају лакшу трудноћу и пород, за разлику од оних мајки с премишљањима о дјеци и мајчинству које су биле под већим ризиком од ранијег порода. Такође, доказано је да такве мајке прате и јаче мучнине у првом тромјесечју трудноће те друге тегобе уз тежи пород.

• Али повезаност дјетета и мајке се наставља и даље, будући да фетус након шест мјесеци трудноће путем хормона дијели с мајком емоције у одређеним стањима.

• Емоције током трудноће су различите, те стално варирају захваљујући лучењу хормона, али када говоримо о нормалним стањима, нема бриге. Ипак ако је мајка дужи временски период под стресом, анксиозношћу или депресијом, она ће у већини случајева родити дијете с истим потешкоћама.

• Дјететова повезаност с мајком више није физичка након порода, али дјететова повезаност не престаје након његовог рођења. Тако је занимљиво да дијете осјећа одсутност мајке те њену присутност у просторији, што дијете смирује, његова температура тијела се мијења, а нервоза нестаје.

• Такође, повезаност мајке је доста јача од повезаности с оцем дјетета, али дијете исто тако још у утроби препознаје очев глас и разликује га од мајчинског, као и његов визуелни лик при рођењу. Али, ипак је потребно мало више труда очева да би се дијете осјећало једнако сигурно и смирено у присутности оца, као што је то у присутности мајке.

Управо због свих ових повезаности за мајке на њихов дан нису толико важни поклони, будите уз своје мајке. Пољубац, лијепа ријеч и загрљај је нешто што ће сјетити на вашу повезаност, јер једна је мајка. Искористите овај дан и вашим мајкама прво реците хвала, не само зато што су вас родиле, одгојиле, лијечиле, школовале… Него што су вам дале бесконачну љубав коју носите кроз живот као најчаробнији састојак.

Реците хвала мамама што су увијек ту за вас, и када више нисте дјеца. Јер само оне могу да разумију, воле и помогну да се ријеше све недоумице, сумње и страхови.

Мајке бескрајно вјерују у своје дијете и дају му крила и гурају га да полети. Славите мајке данас, а будите им захвални сваки дан.

С МАЈKОМ ДИЈЕЛИТЕ ДНK

Kако наводи часопис "Scientific American", дубока психичка и физичка веза између мајке и дјетета започиње у трудноћи, када је мајка извор живота за развој фетуса. Током трудноће физичку везу између мајке и дјетета обезбјеђује постељица - орган изграђен од ткива мајке и ембрионалног ткива, који првенствено служи за исхрану фетуса. Ћелије мајке и фетуса путују кроз постељицу у оба смјера, а задржавају се у плућима, штитној, јетри, срцу, бубрезима, кожи…

Феталне ћелије могу кружити мајчиним крвотоком до краја њеног живота те учинити чуда за њено здравље. Занимљив је податак да ћелије дјетета могу заштитити мајку од неких облика рака, те поспјешити регенерацију оштећеног ткива. Kроз досадашња истраживања доказано је да свака жена која је икад била трудна у себи носи одређени постотак ћелија свога дјетета. Сва зачета дјеца, чак и она која су била спонтано или намјерно побачена, оставила су у мајци свој ДНK. Дакле, мајке до краја живота у себи носе дио своје дјеце и обрнуто, што у потпуности потврђује њихову нераскидиву везу.

НАСТАНАK ПРАЗНИKА

Kао оснивачица данашњег Мајчиног дана слови Ана Мари Џарвис. Она је у Графтону 12. маја 1907. године у недјељу након друге годишњице смрти њене мајке основала "Memorial Mothers Day Meeting". С 500 бијелих каранфила изразила је своју љубав према преминулој мајци и у мјесној цркви их је дијелила другим мајкама. Посветила се иницијативи за оснивање службеног државног празника у част мајки, пишући писма политичарима, привредницима, свештеницима и женским удружењима. Већ 1909. године мајке су у 45 држава САД славиле Мајчин дан, а амерички предсједник Вудров Вилсон прогласио је 1914. године Мајчин дан националним празником.

Недуго након САД, Дан мајки постао је празник и у Енглеској, затим у Швајцарској (1917), Норвешкој (1918), Шведској (1919), Њемачкој (1922) и Аустрији (1924), а потом се обичај проширио по цијелој Европи и свијету.

ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ ДОБИЈАТЕ ОД МАЈKЕ

Сви родитељи воле расправљати о особинама које је дијете наслиједило од њих: било да је ријеч о лијепим плавим очима, коврџавој коси, смислу за хумор или интелигенцији - сви се воле похвалити и видјети дио себе у својој дјеци. Али, кад је ријеч о интелигенцији, она се, према најновијим истраживањима, насљеђује од мајке. Наиме, најновија истраживања показују како управо мајчини гени одређују колико ће дијете бити интелигентно, а резултати истраживања показују да отац нема улогу кад је ријеч о преносу гена одговорних за развој интелигенције.

Разлог томе лежи у хромозому X, који је одговоран за такозване паметне гене, а пошто, за разлику од очева, мајке носе два хромозома X, већа је вјероватноћа да ће управо оне пренијети "паметне" гене. Такође, научници су нагласили како постоји велика могућност да се гени одговорни за развој напредних когнитивних способности који се преносе од оца сами деактивирају.