Требињац Њего Самарџић у Дучићевој улици у Требињу продаје најнеобичније ствари, војне сувенире, значке, старе новчанице, папирне и кованице, поштанске маркице, грамофонске плоче, ордење, звона, потковице, стрипове...

"Годинама сам све ово сакупљао, па онда мијењао, па и сада сакупљам, мијењам и продајем. А имам свега, као што кажу, од игле до локомотиве, само што не продајем ни игле ни локомотиве", прича Њего, уз објашњење да свега прода помало, од ратних новчаница с великим бројем нула, до старог оредења, стрипова, плоча.

Овим послом је почео да се бави прије десетак година, када је на тавану нашао стару еполету и продао је преко интернета истог дана, да би се сљедећег дана поново попео на таван и кренуо проналазити нове занимљивости, па је дошао на идеју да продају покрене и преко мини-штанда.

Kаже да, поред новчаница, странци, нарочито Руси, воле значке и ордење, па велики број њих купује петокраке и симболе комунизма, док Нијемци и Аустријанци, поред својих старих валута, а и њих има на продају, воле да купују ватрогасне значке.

На свом мини-штанду продаје и оне дрангулије које су његови пријатељи и познаници хтјели бацити, па су то њему поклонили и он сада тиме тргује, а некада има на продају и по цијелу библиотеку класика руске и југословенске књижевности те сингл и ЛП плоча које купује и млађи, свијет који нема грамофоне.

"Нећете вјеровати колико њих се одушеви када код мене пронађе неку стару плочу, па је купи и накнадно ми објасни да ће преко интернета наручити грамофон, јер га нема", објашњава Њего.

Kаже да све има своју цијену, а да његове ствари нису скупе, тако да некадашњи југословенски динари, без обзира на то која је новчаница у питању, коштају по марку, док су они из Kраљевине Југославије скупљи, а туристи највише воле оне с ликом Јосипа Броза Тита.

"Туристички водичи, који с Црногорског приморја доводе туристе на једнодневни излет у Требиње, доведу туристе и на мој штанд, јер се овакве ствари, а нарочито старе новчанице, продају и на њиховој обали, али су тамо далеко скупље, па с њима добро пазарим", прича даље Њего.

Некада му долазе и колекционари стрипова, значака, старог новца. Они намјенски купују оно што им у њиховим сакупљачким колекцијама недостаје.

И он сам се понаша као колекционар, јер неке ствари које не иду на његовом штанду мијења са другим људима који се баве сличним пословима широм бивше Југославије, а неријетко се дешава да колекционари, нарочито они који су љубитељи старих издања књига, потегну из Србије или Црне Горе да би код њега купили књигу. Има их чак и из 19. вијека, док ове из 20. вијека датирају из педесетих или шездесетих година.

У размјенама са другим колекционарима је добијао и родне листове, радне књижице и друге документе из 19. и 20. вијека, а многи чак и то купују.

Њего каже да му је најжалије што је прије двадесетак година побацао око 300 кутија од цигарета, које је сакупљао као дјечак.