Од половине прошле године, у требињском Бироу за запошљавање, број лица која активно траже посао смањен је на 1.758, што је најмање од 1990. године. Осим што је одређен број нашао посао у Требињу, многи су се - идући за бољом зарадом, ухљебили у оближњем Дубровнику или земљама западне Европе.

То је заједнички називник онога што се дешава у региону, тврде из локалних и републичких институција.

Три и више пута веће зараде и бољи услови рада, одвели су многе преко границе.

- Oчигледно ће морати доћи до повећања плата, поготово у кризним секторима, и не може бити предмет административног него повећања продуктивности - каже Веселин Савић,  директор Регионалне Привредне коморе Требиње.

Кроз програме запошљавања Завода и Града, од почетка године са списка активних тражилаца посла на Бироу Требиње скинуто је 586 лица.

- Знамо да је повећан број радника који су запослени код наших послодаваца, јер су отворена нова радна мјеста, кроз програме, и дошло је до слободних радних мјеста, јер су оређени радници отишли у Дубровник - рекла је Мирјана Сушић, шеф Бироа за запошљавање Требиње.

Број оних који су отишли, по разним основама, претпоставља се да је три пута већи у односу на запошљавање у Требињу.

- Висина плате је главни узрочник за одласке. на Сајму запошљавања прије мјесец дана, било је 140 слободних мјеста, сада их је 300 - наводи Мирко Ћурић, градоначелник Требиња.

Није тајна да одређен број незапослених ангажман очекује у јавном сектору или на буџетским радним мјестима.

Недостаје грађевинара, угоститељских радника, занатлија, посебно сезонских радника у пољопривреди. Процес одласка није завршен.

Плате у требињском грађевинарству, од прољетос су веће за 200 до 300 КМ. Примјер, али споро, слиједе и неке услужне дјелатности. Генерално, очекује се и помоћ републичких институција.

- Наравно, заједнички са Републиком приступамо рјешавању овог проблема - додао је Ћурић.

Веселин Савић, директор Регионалне привредне коморе Требиње наглашава да и сами привредници морају да приступе рјешавању постојећег проблема, уз помоћ надлежних институција.

Незванично, рокови неких капиталних пројеката у Херцеговини, због недостатка радника, биће доведени у питање.

Аналитичари кажу да су привредна кретања много бржа од реаговања администрације, а сљедећи корак, што није новост у регији, јесте бржа депопулација становништва.