Положај слијепих и слабовидих лица у Требињу и Љубињу је незавидан  јер се у пракси слабо проводи закон којим су регулисана њихова права, а из године у годину смањује се и број субвенција за ове категорије становништва.

Јелка Џелетовић, из Удружења слијепих и слабовидих лица Требиње и Љубиње, поводом Међународног дана бијелог штапа, истиче да би слијепим особама требало вратити субвенције које су некада имали.

„Некада су слијепа и слабовида лица имала помоћ од свих предузећа, данас врло мало. Имали су субвенције за струју, воду и телевизију. Данас осим средстава за туђу његу и помоћ, која износи свега 160 марака, и то за прву категорију слијепих, ове особе немају никакву другу помоћ. Већина наших чланова немају лична примања и издржавају се само од те туђе његе и помоћи. Све је мање и донација које су до сада, колико толико, постојале, а због лошијег пословања изостају и донације неких предузећа, које су нам била од велике користи“, наводи она.

Законски имају право и на бесплатно лијечење али се и тај дио слабо спроводи у пракси.

„Све је то регулисано законски, али се мало остварује и поштује у пракси, већина услуга се плаћа, лијекови се плаћају, тако да је све то сведено на минимум“, каже Јелка Џелетовић.

Свјетски дан бијелог штапа је, поред осталог, и прилика да се упути апел републичким и локалним властима да помогну слијепим и слабовидим особама у остваривању њихових права, посебно оних који су везани за запошљавање и лијечење.

„Иако постоји закон о запошљавању и рехабилитацији инвалидних особа овај се закон не спроводи до краја и већина предузећа избјегавају да запосле слијепа, односно инвалидна лица“, додаје она.

Џелетовићева се захвалила општинским властима Љубиња који издвајају средства за школовање једног члана удружења, те градским властима у Требињу од којих добијају средства за рад.

Чланови Удружења слијепих и слабовидих лица Требиње и Љубиње учествују у бројним спортским дешавањима, такмиче се у шаху и голбалу и врло су успјешни, а познати су и по талентованим музичарима и сликарима.

Ово удружење, које постоји од 1962. године и једно је од најстаријих удружења у Требињу, има 75 чланова.