Лекар требињске хитне помоћи Марко Паовица један је од ретких требињских рекреативаца који се опробао на Београдском маратону, а себи је поставио нови циљ - триатлон на Скадарском језеру и пењање на врх Триглава и Олимпа.
Рекреативно се бави трчањем, ходањем, планинарењем, вожњом бицикла, а од недавно редовно иде на пливање, па је триатлон нешто о чему сад озбиљно размишља. Оно што је у почетку био само хоби и врста ослобађање од свакодневног стреса прерасло је у напредну спортску рекреацију и постало саставни део Марковог живота.
- Мислим да свако може наћи мало времена да се посвети себи без обзира на године. Тек у тридесетој сам почео озбиљније да се бавим спортском рекреацијом. То с временом постане стил живота, одмара вас и особађа од напетости - поручује овај требињски лекар.
Каже да са сваким новим пређеним километром, пре свега, задовољава себе, а циљ му није постизање великих резултата.
- Све је почело када сам се запослио у служби хитне помоћи. Стресан, одговоран посао, рад у сменама, учење, временом је довело до много нездравих навика. Било ми је потребно да негде нађем одмор од тога, пре свега због здравља, али и вишка килограма. Како бих скинуо непотребне килограме и осећао се боље прво сам кренуо у лагане шетње, па брзо ходање, затим ходање по околним брдима. Кад сам већ био у форми почео сам трчати, возити бицикл, планинарити. Ове године редовно идем на пливање - наводи он.
Овогодишњи Београдски маратон био је велики тест за овог требињског рекреативца, али и незабораван догађај.
- Истрчао сам полумаратон од непуна 22 километра, победио самог себе и спознао сопствене могућности. У атмосфери препуној адреналина и позитивне енергије, међу скоро осам хиљада рекреативанца, све сам прошао за два сата и 15 минута, више него задовољавајући резултат - истиче Марко.
Он каже да је посебно поносан на то што пре пет година није могао да истрчи ни 200 метара, а у Београду је трчао преко 20 километара.
- Подсвест ме одавно вукла да се опробам на овом полумаратону, најјачем у региону. Олакшавајућа околност ми је била велики број рекреативаца, што сваком учеснику пружа подршку, позитивну енергију и трчање без оптерећења. Осећај када савладате оно што сте сматрали немогућим је неописив. Емоције вас после тога покрећу да идете даље и подижете лествицу. Са сваком савладаном новом етапом, схватате колике сте јачи и стабилнији, физички и психички - закључује овај требињски лекар.
Међу најлепшим бициклистичким турама које је возио издваја дурмиторски прстен дуг 80 километара.
- Круг око Дурмитора је асфалтна рута, а савлада се успон од две хиљаде метара. У истом дану сте на планини, у кањону, висоравни, мењате надморске висине, видите савшене пејзаже, различит биљни свет и у тој лепоти сав напор нестане - описује Марко.
Сматра да прво треба упознати природу око свог града, пети се на најближе планине, па онда ићи даље, до Триглава или Олимпа, о чијим врховима озбиљно размишља.
- Водим се тиме да никада није циљ само се попети на врх, него се и вратити кући. Уз подршку породице сваки слободан тренутак користим за бављење неким од спортова у којима сам се опробао последњих година. Однедавно овај ужитак, осим са пријатељима и требињским планинарима, делим и са својм малим сином, што ми је посебно драго - - закључује требињски доктор.
Лекари писци и плесачи
У требињској хитној помоћи осим рекреативаца који трче полумаратоне међу лекарима има и писаца и плесача. У овој служби раде и медицинске сестре које сликају или праве рукотворине.
Шта Ви мислите о овоме?