Многе земље у Европи посљедњих година се суочавају са све нижом стопом наталитета, а многе од њих су већ подузеле значајне мјере како би се одупријеле овом озбиљном проблему.

Један од најбољих примјера је засигурно Естонија, коју су похвалили и из Уједињених нација (УН) због њене проактивне пронаталитетне политике.

Ова балтичка земља, која се суочавала са озбиљном демографском кризом, успјела је повећати наталитет у посљедњих 10-15 година након што је Влада донијела бројне мјере којима су много више инвестирали у породицу и младе људе.

Једна од кључних мјера је била повећање финансијске подршке већим породицама, односно породицама са троје и више дјеце.

Прво су 2004. године увели издашан програм породичног одсуства према којем се током године и пол у потпуности исплаћују накнаде свим радницима.

Потом је 2017. године донесена одлука да се мјесечно свакој породици за прво дијете исплаћује 60 евра, као и за друго, а 100 евра за треће дијете. Осим тога, држава награђује породице које имају троје и више дјеце - такве породице мјесечно примају бонусе од 300 евра.

Укупно, естонска породица са троје дјеце данас добија 520 евра мјесечно у породичним накнадама.

Како су саопштили из УН-а, ове пронаталитетне мјере су дале позитивне резултате - стопа наталитета повећана је са 1,32 по жени, с почетка 2000-их, на 1,67 у 2018. години.

Алан Пур, професор демографије на Универзитету Талин, изјавио је да су финансијски подстицаји у његовој земљи имали позитиван утицај на раст наталитета, додајући да су већој стопи наталитета допринијели и олакшан приступ државним вртићима као и релативно стабилан економски раст земље.

Према подацима УН-а, најнижа стопа наталитета у Европи је у Босни и Херцеговини - у овој земљи свака жена у просјеку роди 1,3 дјеце.