Представници Општинске борачке организације Билећа  и чланови породица погинулих и заробљених бораца, ратних војних инвалида и борци Одбрамбено отаџбинског рата 1991-1995 поводом  крсне славе борачке организације РС , Светог Димитрија  положили су данас вијенац на Спомен обиљежје у порти Храма „Светог Саве“ у Билећи. Након полагања вијенца посјетили су и Спомен собу погинулим српским борцима у Одбрамбено- отаџбинском рату 1991-1995.  

Помен погинулим српским борцима и ломљење славског колача  одржано је у Храму „Свети Василије Тврдошки и Острошки“,  код Касарне „Билећки борци“.

Имена 134 припадника Војске Републике Српске уклесана су у историју нашег народа. На зидовима Храма „Светог Василија Тврдошког и Острошког“, као и у Спомен соби уписани су борци чије породице своја права остварују у  Билећи.  

Осмог новембарског дана 1992. године сјећа се и предсједник Борачке организације Билећа Веселин Вујовић.

„Митровдан 1992. био је изузетно тежак и крвав. Наша јединица је држала  рејон Врањевића, један од најопаснијих, гдје су непријатељи највише нападали.  Тог јутра из наше јединице погинула су четири, а рањено око тридесет  добровољаца. Успјели смо сачувати положај и нашу територију.“, каже Веселин Вујовић.

Борци се увијек сјећају своје погинуле браће, не само на велике датуме, прича Вујовић и истиче да они данас нису задовољни положајем борачких категорија.

„Нисмо признати у друштву онако како заслужујемо.  На евиденцији Бироа у Билећи је  464  борца, од којих је око 300 бораца прве и друге категорије. Ништа није урађено на побољшању њиховог статуса, нити  им је  омогућено да остваре своја права.“, каже Вујовић. 

 Митровданским биткама одбрањено је Невесиње, Херцеговина и Република Српска, а 476 бораца Невесињске бригаде, сачињене од бораца из Невесиња и долине Неретве, дало је живот за слободу.

У Митровданској бици 1992. године погинула су 42 борца, а рањено је 750, док су на Митровдан 1994. године погинула 22 борца и рањено је 140.

Прва Митровданска битка једна је од највећих у Одбрамбено-отаџбинском рату јер је 3.500 припадника Невесињске бригаде побиједило пет пута јаче јединице састављене од Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, које су са 15.000 војника и праћене јаком артиљеријом кренуле на Невесиње с циљем спајања са Дубровником и изласка на границу тадашње СР Југославије.