.jpg)
.jpg)
.jpg)
Kилометрима од цивилизације, у планинском селу Горње Kошље код Љубовије, горштачким животом живе тринаестогодишњи Милица и Милан Арсеновић. Иако наочиглед исти као и њихови вршњаци, живот близанаца у много чему је другачији.
Милица и Милан устају у пола осам и са оцем иду у шуму, помажу му да вуче дрва. И тако, сваког јутра, чак и кад пада снијег, преноси РТС.
Није им тешко, родитељима помажу у свему – хране стоку, воде волове, а потом одлазе у школу. Жао им је, кажу, што се касно враћају са часова, јер би могли да помогну и више. Због тога што им нико од другара никада није дошао, Милица и Милан не славе рођендане. У шали говоре да им је вук први комшија а медвјед најбољи пријатељ.
Осим друштва и пута, на планини, кажу, имају све – храну и пиће, јер на више од тога нису се навикли. Али јесу да буду добра, вриједна и поштена дјеца.
Помажу нам у сваком послу, и од стоке, дотјерују овце и затворе их. Милан са мном иде и у шуму, Милица је мало више са мајком око куће – каже њихов отац Драгић Арсеновић и додаје да је веома поносан на дјецу.
Трошна кућа далеко у брдима, два вола, 40 оваца и њих четворо – богатство су, кажу, које нема цијену. Јер имају здравље, радост и једни друге.
Шта Ви мислите о овоме?