Осамдесетдвогодишња старица Самија Рамић-Гара пренесена је данас до требињске Болнице уз помоћ припадника Ватрогасне једнице, чланова Црвеног крста и волонтера Мјесне заједнице Ломачи.
Старица о којој су писали бројни медији у региону биће примљена у требињску Болницу гдје ће наставити лијечење.
"До ње се долази веома лошим путем много мање асфалтним, више макадамским, а посљедња два километара морали смо препјешачити, козијом стазом", каже за Локопортал Озренко Судар из требињског Црвеног Kрста.
У малој неугледној кућици само са једном просторијом, проводи своје старачке дане, без струје, без воде, а како рече зими уопште не ложи ватру, навикла се на хладноћу.
Kроз своје стихове, које је рецитовала док су је носили, најбоље је описала свој живот у самоћи.
“Све сам књиге завољела још када сам била мала
Од Буквара, прве књиге, до Маркосовог Kапитала
Kад` сам слова научила, поче читат књиге клете
Школоват се нисам могла, сиромашно бијах дијете
Зато ми се пуста жеља остварити могла није
Жељела сам да постанем професорка историје”, каже у првој строфи осамдесетдвогодишња Гара.
Више фотографија погледајте ОВДЈЕ.
Шта Ви мислите о овоме?