Град Требиње фазно проводи програм замјене застарјелих светиљки јавне расвјете квалитетнијом и штедном ЛЕД технологијом, а како би безбједносни стандарди били подигнути на већи ниво - у прошлој години покренут је и пројекат инсталације система надзорних камера у центру града и на важнијим раскрницама.

Начелник Одјељења за стамбено-комуналне послове Бојан Чворо за Радио Требиње каже да је је усвојени Средњорочни план капиталних инвестиција обавезао Градску управу да у наредним годинама – а сходно буџетским могућностима – издваја средства за уградњу свјетљики у ЛЕД технологији.

Нацртом буџета за наредну годину, који је недавно усвојила Скупштина града, за реконструкцију јавне расвјете у 2020. планирано је 90.000 КМ.

„Можемо да кажемо да смо до сада урадили око 25% до 30% посла око замјене расвјетних тијела - ако узмемо у обзир и градска и рурална подручја, с тим да је највећим дијелом ЛЕД технологија примијењена на подручју града. Надамо се да ћемо у наредним година мрежом покрити и све остала подручја – све са циљем стабилнијег система, боље освијетљености и уштеда“, истиче Чворо.

Управо су боља освјетљеност а мањи буџетски расходи по основу утрошене струје за јавну расвјету - два циља зацртана овим програмом, а у оба правца видљиви су ефекти.

Са ЛЕД расвјетом требињске улице ноћу су много сигурније за пролазнике, а на свим мјерним мјестима гдје су у комплету замијењене линије јавне расвјете, истиче Чворо, евидентне су и уштеде.

Не још и на рачунима за струју, јер се упоредо са замјеном старих свјетиљки, напомиње он, шири и мрежа јавне расвјете у градском и руралном подручју Требиња, што повећава и укупну потрошњу.

„Само у прошлој години смо преко 15 километара нове мреже изградили. Тако да рачуни за струју отприлике на истом нивоу у прошлој години, с тим што данас имамо - много више освијетљеног простора. Јер, није нам циљ само да остваримо уштеде – већ и да наши суграђани, како у градском тако и на сеоском подручју, буду задовољни овом услугом, односно да подручје на којем живе буде адекватно освијетљено“, каже начелник Одјељења за стамбено-комуналне послове.

Због висине инвестиције и пројекат видео-надзора реализује се по етапама, при чему је у првој фази, подсјећа Чворо, издвојено око 200.000 КМ, са обрачунатим ПДВ-ом.

„Тада је постављена 41 антивандал камера а обезбиједили смо и сервер са софтверском апликацијом, који може да подржи до 300 камера и до 3000 различитих модела. Тако да у будућности можемо итекако ширити тај систем јер смо на почетку обезбиједили добру основу“, напомиње он.

Од 41 камере, 31 је постављена у реконструисаном градском парку, док их је десет инсталирано на кључним раскрсницама у центру града. Камере су високе резолуције, снимају и по мраку, а полиција ће помоћу њих надгледати улице 24 часа дневно.

„У овој години смо реализовали 'фазу 2' у којој смо издвојили 100.000 КМ и уградили на подручју града 16 нових камера истог типа као што су оне из прве фазе. Оно што планирамо је да наставимо да ширимо овај систем - на мјестима гдје утврдимо да нису довољно покривена системом видео-надзора. Такође, дјелимично ћемо покрити и Стари град. Можемо рећи на смо међу првим локалним заједницама у БиХ које су озбиљно приступиле овој проблематици“, напомиње Чворо.

Искуства са видео-надзором за сада су веома добра.

„Повратне информације са терена кажу да је видео-надзор олакшао рад и полицијским органима и инспекцијама и комуналној полицији, те да су многе ситуације разријешене на терену - управо помоћу ових камера“, истиче Чворо.