У оквиру кампање „Сва лица приступачности“, данас је у Требињу одржан „Музеј приступачности“ с циљем анимирања јавности о начинима побољшања квалитета живота и интеграције особа са инвалидитетом.

Сања Ђермановић, испред тима који учествује у реализацији овог пројекта каже да положај особа са инвалидитетом у Босни и Херцеговини није добар.

„Због тога смо ми овај пројекат написали. Морам истаћи да је ово први пројекат у нашој држави који предводи организација особа са инвалидитетом, а то је Организација УДАС у партнерству са Хелсиншким парламентом грађана Бања Лука и Удружењем грађана ''Нешто Више'', Сарајево“, каже она и додаје да је једна од пројектних  активности – подизање сензибилитета невладиних организација и цивилног друштва којима није примарни циљ бавити се лицима са инвалидитетом али да се укључе у иницијативе да би се чуо глас ове осјетљиве категорије.

„Сваки и мали помак у подизању свјести грађана о лицима са инвалидитетом је за нас велики корак“, каже Мирослав Андрић, испред Удружења ампутираца Требиње.

Андрић истиче да је од велике важности да је и ово удружење учесник у овом пројекту.

„Ми смо ту да докажемо да се можемо бавити и спортом и свим пословима за које смо способни. Доста тога је урађено до сада али  су највећи проблеми  и даље те неке физичке баријере. Рецимо, имамо приступ у приземље, а немамо на спратове или кабинетску наставу. Вјечити проблем је та борба са ортопедским помагалима и потребно је то ријешити јер имамо младе људе у колицима. Ми морамо да се боримо за што боље услове за живот, стално да упозоравамо, да подсјећамо на наше проблеме“, каже он.

Да су ортопедска помагала један од највећих проблема, потврдила је и Милица Ијачић, одборник у Скупштини Града.

„Ја када говорим о баријерама могу рећи да је то највећа баријера са којом се особе са инвалидитетом сусрећу. Ако немамо одговарајућа колица којима можемо да се крећемо, ми не можемо из куће. Џаба нам онда што су ријешене препреке на улици, улази у јавне установе када немамо квалитетна колица. Наравно да треба рјешавати и остале проблеме и ја бих се овом приликом осврнула на проблем глувонијемих особа јер у Херцеговини немају тумача за њихов језик и свакодневно се сусрећу са том проблематиком како да преносе информацију или да је добију“, истакла је Ијачић.

Мијат Шаровић, потпредсједник Скупштине Града Требиња каже да је Град Требиње један од пет локалних заједница гдје се интезивније води пројекат – равноправно различити.