Хиљаде Новљана је у протестним литијама, због Закона о слободи вjероисповјести који сматрају неуставним и дискриминаторским. Из града стижу до манастира Савина у Мељинама, мјесту које чува трагове Светог Саве. Ту је црква, за коју предање каже да јој је темеље освештао први српски архиепископ и Савин крст, од горског кристала, у немирним и тешким временима, похрањен над обалом мора.

Над улазом у Бококоторски залив, манастир Савина, између неба, земље и мора, постојано, вијековима свjедочи о суштини православља, које се у Савином имену и дjелу огледа.

"Свети Сава био измиритељ, просветитељ, значи све су то извори љубави божје. А љубав божја јесте Христос, сами бог", рекао је игуман Макарије.

Црква Светог Саве је из 13. вијека - подигнута на темељима старијег храма, предање каже да ју је освештао Свети Сава и посветио Светом Сави Освећеном.

Манастирски комплекс чине још двије цркве: мала, са фреско-натписом из 1831. који њену изградњу смијешта у 1030. годину и велика, такође посвећена Успенију Пресвете Богородице, из 18. вијека.

У изузетној манастирској ризници, најстарији и најдрагоцјенији је крст Светог Саве, из 1219. од горског кристала, окован сребром и златом.

"Овдје је основао Зетску епископију у Стону, и по предању, могуће је да је тај крст, од тада овдје, у Савини, да се чува. Друго предање говори да је могуће да је дошао са досељавањем калуђера из манастира Тврдош, када су под притиском Турака 1693-1694. прешли овдје, у манастир Савину, а до Тврдоша, могуће да је тај крст дошао чак из Милешеве", испричао је игуман Макарије.

У великој цркви је и чудесна икона Мајке Божје, а ту се чува и дио моштију - рука царице Јелене, супруге цара Душана. У манастирском архиву су вриједне повеље, Крмчија - законоправило Светог Саве, овдје је гроб Његошевог учитеља, јеромонаха Јосифа Троповића...

Послије службе у овом манастиру, кренуо је, ка Марсељу, на своје посљедње путовање, краљ Александар Карађорђевић, а његов потпис, посљедњи, сачуван је у манастирској књизи.

И савинска историја и сва три манастирска храма, не свједоче само трајањем о снази и темељима Српске православне цркве. Њихов завјет живи у народу.

Зато, Савина, вијековима угњеждена у Савинској дубрави, слови за "православну душу Боке".