У требињским селима су ове године засађене рекордне пољопривредне површине, а у пољопривредним апотекама је већ нестало сјеменског кромпира и садног лука, за којим је ове године била највећа потражња.

У требињском селу Загора су нам потврдили да су ове године посађене и оне њиве које су задњи пут обрађиване прије 30 година јер су до неких заселака били неусловни путеви и земља је орана углавном уз помоћ волова.

“У нашем засеоку одавно нема становништва, а камоли волова за орање, а и пут нам је доста слаб. Ипак, можемо довести фрезе па смо дио земљишта поново привели намјени, копајући нешто и ручно, на виле. Мени као пензионеру је боље радити земљу, на шта сам и навикао, него сједити код куће”, каже Божо Савовић, мјештанин засеока Турица у селу Загора.

У његовом засеоку нема ни струје, али му, како каже, и не треба. Осим њега, овдје земљу обрађују и његов братић Неђо и рођак Драган, који, иако доста млађи, долазе викендом са супругама како би и они обрађивали земљу.

Иако је садни материјал у Требињу све теже набавити јер нема испорука од иностраних дистрибутера, а домаћи су произвођачи своја сјемена продали одмах на почетку садне сезоне, у Загори су се снабдјели нешто куповним, а нешто сопственим сјеменом.

Сјемена, ипак, како поручују у Аграрном фонду Требиње, неће недостајати јер су они на вријеме набавили и додатне количине, како би га, очекујући управо кризу због вируса  корона, подијелили заинтересованом становништву.

“Ми смо одмах након што се Италија почела суочавати с пандемијом набавили додатне количине сјемена, како бисмо помогли локалном становништву. Након расписаног јавног позива становништву свих осам мјесних заједница смо подијелили пакете сјемена у којима се налазило 25 килограма сјеменског кромпира, три кг лука и килограм грашка, а на јавни позив се пријавило 377 заинтересованих”, каже Веселин Дутина, директор Аграрног фонда Требиње.

Напомињући да су ове године засигурно засађене рекордне површине ораница, Дутина каже да одмах крајем седмице слиједи нови јавни позив за додјелу расада паприке и парадајза, а ријеч је о 15.000 струкова који су произведени у сопственим пластеницима.

“Ми редовно производимо бесплатан расад својим кооперантима, али смо ове године засадили више него што у просјеку дијелимо, тако да ће расада паприке и парадајза бити довољно и за становништво које жели за себе производити ово поврће”, додаје Дутина.

У Аграрном фонду Требиње кажу да се засад није размишљало о привођењу земљишта намјени помоћу трактора који је у њиховом власништву из простог разлога што је ова машина великих габарита и не користи се за повртњаке код домаћинстава.