Професор литургике Православног богословског факултета у Фочи Ненад Тупеша рекао је да Бог никада неће допустити више него што људи могу издржати, али да то људе не разрјешава бриге за ближњег, посебно у искушењу због епидемије које је снашло цијели свијет.

Тупеша је истакао да Црква Божија има вјековно искуство и да се изборила са великим недаћама и прије овог "невидљивог непријатеља" који узима животе широм планете. Он је додао да се против вируса с једне стране бори држава, струка и наука, а са друге Црква својим механизмима.

"Једини механизми Цркве су молитва и брига, не само за себе, него и за ближње и оне који страхују, који су болесни и који су, нажалост, подлегли овој врсти болести - да свима њима свједочимо силу васкрсења", рекао је протојереј-ставрофор за Радио Републике Српске.

Он је напоменуо да Господ због гријехова и због мањкавости покајања допушта разна искушења, те да је и ово по Божијем допуштењу.

"У Цркви имамо искуство да Господ никада неће допустити више него што људи могу издржати и него што је то потребно", напоменуо је професор Богословског факултета и додао да је ово и за Цркву ово велики испит одговорности.

Тупеша је нагласио да Црква мора да служи и заступа за оне који су погођени болешћу, јер је молитва једино оружје којим располаже.

"Порука и јесте да наше молитве удвостручимо, не само за себе, него за сваког човјека, без обзира на вјеру и нацију, да што лакше свијет изађе из ове пандемије", навео је Тупеша.

Он је напоменуо да ће се, као што је Христос побиједио смрт, његовим животворним васкрсењем и животворном силом побједити и овај "невидљиви непријатељ", те да ће то на првом мјесту бити учињено молитвом и приношењем литургијске жртве за живот свијета и живот сваког човјека и његово спасење.

"Не треба да страхујемо јер основна демонска замка јесте да човјека држи у страху. Христос је побиједио смрт, он је васкрсао и нема више страха, па ни од болести и вируса, али постоји опрез и постоји борба против њега", упозорио је Тупеша.

Он је поручио да људи могу помоћи једни другима на разне начине, а највећа корист је молитва, што је у Цркви основ, као и да је чињење добра према ближњем утемељено на светописанском моменту.

"У делима апостолским имамо један догађај када су хришћани у Јерусалиму били угрожени и када апостоли скупљају помоћ за Јерусалим. То скупљање помоћи је названо литургија, која није само наше окупљање у храму, него има литургија после литургије и прије литургије која је базирана на чињењу добрих дијела", појаснио је Тупеша.

Он је рекао да је чињење добрих дијела у основи хришћанског живота и да се не може назвати правим хришћанином човјек који не чини добра дјела и који нема љубави према ближњем.

"Помоћи треба без обзира ко он био - хришћанин, муслиман или било ко. То је обавеза нас хришћана и празник васкрсења и јесте познат по једном од обичаја, а то је да се помаже сиромашнима", нагласио је Тупеша и додао да Црква и хришћани никоме не треба да дозволе да пасху Господњу дочека у немаштини.

Људи се, каже, без чињења добрих дијела не могу надати спасењу, односно не могу тајну васкрсења доживјети у њеној пуноћи.

Он је упозорио и да данас, када се често говори и чита о породици као домаћој цркви, то може да има извјесне опасности у себи – да се породица поистовијети са Црквом, што не може да се одржи, јер породица никада не може да замијени Цркву.

"Црква ничим не може да се замјени, Црква је Христова, она је дјело Господње, она је заједница вјерних, а породица може и те како да помогне, ако тако хоћемо да искористимо израз домаће цркве аутентичној цркви у којој се ми скупљамо ради приношења бескрвне жртве", појаснио је протојереј-ставрофор.

Тупеша је нагласио да је веома упитно Цркву називати мјестом гдје се не може вршити литургија и принијети бескрвна жртва. "Домаћа црква или породица је најаутентичнија припрема за долазак у цркву Божију и за доживљај Цркве Божије као такве", закључио је професор Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи.