Око 600 преживјелих затвореника у злогласном усташком логору Јасеновац, у нацистичкој Независној Држави Хрватској, покушало је на данашњи дан 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само њих 60.

У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности" наводи да је: "Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица".

У процесу "прочишћења хрватске нације", српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.

Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.

Од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.

Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.

Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.

Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.

Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједнчко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.

Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000" убијених, Ернст Фик - 600.000...

Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.

БЕЗ ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ

Директорка Јавне установе "Спомен подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да, због превентивних мјера у вези са ширењем вируса корона, неће бити одржане програмске активности те установе планиране у оквиру обиљежавања 75 година од пробоја посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац.

Она је прецизирала да, због актуелне ситуације у вези са епидемијом вируса корона, неће бити одржана традиционална Меморијална академија, радионица за ученике средњих школа и изложба дјечијих ликовних и литерарних радова.

- У априлу 1945. године усташе су започеле коначну ликвидацију логора. То је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља. Логораши су у Доњој Градини откопавали гробнице, из којих су вађени и спаљивани посмртни остаци јасеновачких жртава - навела је Тулековићева.

Према подацима Јавне установе "Спомен подручје Доња Градина", дан уочи пробоја у логору су била 1.073 логораша, а усташку ликвидацију концентрационог логора Јасеновац успјело је преживјети укупно 169 логораша.

Тулековићева је потврдила да су, на основу одлуке Владе Републике Српске о забрани јавног окупљања и престанка рада образовних и других установа, због превенције од ширења вируса корона у Републици Српској, у Спомен-подручју Доња Градина отказане све студијске посјете, културни догађаји и радионице.

- У Спомен-подручју Доња Градина 17. марта извршена је дезинфекција свих канцеларијских просторија, као и изложбене сале, тако да ће, када се за то испуне услови, установа спремно дочекати посјетиоце - рекла је Тулековићева.

Она је навела да је Радио-телевизија Републике Српске синоћ емитовала документарни филм под називом "Заборављени".

- То је кратки документарни филм о преживјелим учесницима пробоја логораша, припремљен на основу књиге "Заборављени - Књига о посљедњим јасеновачким логорашима", чији су аутори Ђорђе Миховиловић и Дејан Мотл. У помен на преживјеле јасеновачке логораше, књига је данас у ПДФ формату доступна на интернет странци Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" www.jusp-donjagradina.org - најавила је Тулековићева.