Херцеговачке локалне заједнице држале су се заједно - и у актуелној кризи који је изазвала пандемија новог вируса корона.

Савез општина Источне Херцеговине - преко свог штаба за ванредне ситације, у којем су били челни људи свих локалних самоуправа, представници здравствених установа, полиције, привреде и других релевантних субјеката у регији -  редовно је анализирао стање, утврђивао заједничке мјере и координисао активности како би се изазовима одговорило опертивним а ефикасним рјешењима.

Циљ је, у првом реду, био сачувати здравље и спријечити ширење заразе у становништву, организовати живот у новим, ванредним околностима, а потом и налазити рјешења да се солидарно помогне грађанима и привреди, погођеним рестриктивним мјерама заштите од пандемије.

Иста проблематика била је на дневном реду и посљедње сједнице, одржане у понедјељак, 4. маја у Требињу.

Закључено је да је у циљу заштите становништва и даље неопходно предузимати све утврђене превентивне мјере. Такође, на већ успостављеним контролним тачкама уласка у нашу регију из Федерације БиХ предузимати и додатне напоре, с обзиром на то, како је закључено, да су власти овог ентитета укинуле низ заштитних мјера, те да је на Иваници већ примијећен појачан прилив грађевинских радника из разних крајева.

Подршка грађанима, привреди и локалним буџетима

С обзиром да је вирус корона оставио посљедице на све сегменте живота, још једном је указано на потребу обезбјеђења алтернативних извора привређивања и прилагођавања алтернативним начинима живљења, а да је у погледу подјеле помоћи породицама социјално угроженим појавом пандемије потребно у свим локалним заједницама Источне Херцеговине примијенити унифициране критеријуме расподјеле.

Херцеговачкој привреди погођеној рестриктивним мјерама потребан је пакет олакшица, а у том погледу савез херцеговачких локалних заједница ће на адресу Савеза општина и градова Републике Српске упутити иницијативу са захтјевом да се са републичког нивоа новчано помогне локалним буџетима.

Износ ових средстава помоћи, како је наведено у закључку, био би до 50% од субвенција које су локалне заједнице одобриле за привреднике по основу различитих комуналних накнада, те у пуном износу када је у питању финансирање основних права из области социјалне заштите.

Са циљем консолидације стања у локалним буџетима закључено је и да се упути иницијатива према Савезу општина и градова Републике Српске да се до 1. августа ове године стави мораторијум на провођење одредби колективног уговора за раднике у локалним самоуправама које подразумијевају већа издвајања за бруто лична примања запослених.

Помоћ свештенству и манастирима

Мјере заштите од пандемије отежале су и обављање свештеничких дужности, па је Савез у понедјељак био једногласан у ставу да се обезбиједе прехрамбени пакети за свештена лица у регији, као и одређене количине намирница као помоћ херцеговачким манастирима.

Савезу општина и градова Републике Српске и Републичком штабу за ванредне ситуације биће упућен захтјев да се свештеним лицима и новчано помогне исплатом најниже плате у Српској - за мјесеце април, мај и јун текуће године - уз обавезе по основу пензијско-инвалидског осигурања, и то на начин да 70% тих средстава обезбиједи Влада а 30% јединице локалних самоуправа.

Кратка ретроспектива: Све мјере пратиле ситуацију

Савез општина источне Херцеговине још од средине марта прати ситуацију на терену, провођење прописаних мјера заштите и координише акције локалних штабова регије.

Успостављени су кризни штабови у свим локалним заједницама, затворене све радње осим прехрамбених и апотека, започета редовна дезинфекција јавних површина и објеката, те наложена реорганизација раду у администрацијама и јавним установама како би контакти међу запосленима били сведени на минимум.

Пописивани су сви путници који су у регију допутовали из ризичних подручја, контролисани они који улазе на подручје Херцеговине преко граничних прелаза, а постављањем спужви са дезинфекционим средством предузети су и неопходне мјере дезинфекције аутомобила на свим прилазима регији.

Посебеним мјерама вођена је брига о поштовању прописане социјалне дистанце у радном и приватном окружењу, контроли особа под здравственим надзором, као и улаза у здравствене установе у Источној Херцеговини.

Уз кадар којима располажу локалне самоуправе, наложено је и ангажовање волонтера свих локалних организација Црвеног крста за помоћ људима старијим од 60 година, те евидентирање пензионисаних љекара и медицинског особља који би у случају потребе били поново ангажовани.

Појава заразе у Херцеговини била је и разлог више да Савез општина тражи и предузима нове и рестриктивније мјере - од вођења евиденције свих пацијената који се лијече ван Херцеговине, појачаног надзора на контролним пунктовима на улазу у општине регије, мјера ограничења кретања између општина, до захтјева за строжијим санкцијама према појединцима и групама који непоштовањем одлука свјесно угрожавају здравље својих суграђана.

Све је пратила и акција подјеле заштитних маски и рукавица, као и информативних флајера грађанима, те ангажман око набавке неопходне опреме за здравствене установе у регији.

Штедња, помоћ угроженима и пољопривреда као алтернатива у привређивању  

Стање финансија локалних заједница у околностима умањених буџетских прилива и модалитети помоћи онима који због пандемијских рестрикција највише трпе - били су незаобилазна тема на сједницама кризног штаба Савез општина Источне Херцеговине.

Закључцима су још у априлу обавезане све локалне самоуправе регије да смање буџетске расходе, посебно у дијелу јавних набавки које се могу одложити на неки други период. Такође, да планирају средства за помоћ породицама социјално угроженим појавом пандемије, издвајају средства у Фонд солидарности Републике Српске, а упоредо да изналазе и начине да олакшицама помогну привредне субјекте којима је због мјера заштите онемогућен рад.

Посебан акцентат, још од почетка рада кризног штаба савеза, био је усмјерен на пољопоривреду, као алтернативни начин привређивања у вријеме рестриктивних мјера.

Кораци су ишли у правцу да се овог прољећа засаде све необрађене површине на подручју регије, а грађанима обезбиједе бесплатан сјеменски материјал и услуга обраде земљишта - све како би Херцеговина произвела довољне количине хране а становништво што дуже боравило у сигурнијем окружењу, на селу.