Индустријалац, филантроп, добротвор и гувернер Народне банке у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Ђорђе Вајферт /1855-1937/ рођен је 15. јула 1850. године.

Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану, код Минхена, Економску-пиварску академију.

По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару.

Пошто странцима, а Вајферт је био Нијемац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустроугарског подаништва и примио српско држављанство.

Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат, а Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали.

Био је велики колекционар. Своју нумизматичку збирку од 14.000 експоната поклонио је Београдском универзитету.

Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града.

Вајферт је био велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница "Др Драгиша Мишовић", а помогао је и њену градњу.

Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско-турским ратовима.

Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца поново је био гувернер од 1920. до 1926. године.

Један је од оснивача Београдске задруге и први предсједник Индустријске коморе.

Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у Цркви Свете Ане, коју је за живота подигао.

Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси новчаницу Србије од 1.000 динара.