На адресу Херцег Телевизије, стигло је писмо грађана Требиња које преносимо у цјелости.

Министар туђих послова Небојша Вукановић обишао је данас локацију будућег аеродрома у Мионићима и разговарао са мјештанима овог херцеговачког села.
У свом маниру стигао је у село с једном намјером – искритиквати и минирати пројекат који је тек започет, изманипулисати становништво и на свом видео блогу од новог скандала зарадити коју стотину долара – ГЕЈТСОВИХ подразумијева се.

         
И тако изгледа опис посла новог министра. Обилази, критикује, осуђује, клевеће, ниподаштава, позива на линч....
Нема шта, вриједан је министар који цијели свој живот посвећује смјешкајући се оку камере, намјештајући фризуру и сијући негативну енергију какве год се теме лати.
Није му важно што су иза пројекта аеродрома стали Влада Републике Српске и Србије, тобоже није чоу за низ озбиљних састанака, формирање оперативних тимова, пројекат, новац који је обезбијеђен и све припремне радове који су планирани с јесени.
Па све и да није...
Нормалан би човјек, читај сваки скептик , рекао хајде да им дамо прилику и вјетар у леђа. Хајде да видимо гдје ће то бити, шта ће бити, ко ће правити, ко ће од тога имати користи, шта то за Требиње значи.
Али не и Небојша Вукановић.

Он је жедан туђе пропасти, јер само тако може покрити сопствене неупјехе и комплексе.
Зато и не чуди што по задатку измишља, спинује и врбује.
И пажљиво пред спавање разрађује планове коме и како на наперфиднији могући начин напакостити, кога да искористи за постизање сопствених поена и славе. Јер то му је једини циљ.
И кад би којим случајем некада он био тај који одлучује сви његови сарадници за дан би били смијењени. Они који су данас на листи и они који ће доћи сутра. Јер они су као и све остало за њега само роба за једнократну употребу.
Показује то листа бивших пријатеља и сарадника која је подугачака, и жеља да многе од њих понизи и остави без хљеба . Али та жеља је баш као и она да порасте само пусти сан.
Због одмазде дотичног господина “министра”, овај пут у потпису само грађани Требиња!