Нови начин рада у школама велики је изазов како за нас наставнике, тако и за ученике и родитеље. Организација часа од 20 минута захтијева квалитетну припрему, убрзан темпо рада са акцентом на најбитније садржаје што неће значајно утицати на квалитет знања који ће ученици стећи, каже Дражена Ивановић наставник у Основној школи “Свети Василије Острошки”.

Након три недјеље проведене у школским клупама ученици су почели хватати “ритам”. Градиво се успјешно прелази, а ђаци без потешкоћа савладавају школске обавезе.

У новонасталој организацији наставе најзахтијевнија је улога предавача. Недостатак времена доводи до већег интезитета рада, а часови су динамичнији, па наставник мора бити стопостотно сконцентрисан на саржај који презентује.

“Важно је истаћи да ученици могу ипратити убрзани темпо захваљујући, између осталог и томе, што у школи проводе дупло мање времена и успијевају да одрже концентрацију на задовољавајућем нивоу 2,5 сати колико настава траје. Што се тиче нас наставника, сигурно да је у моментима исцрпљујуће понављати 2 или много више пута исто, посебно под маскама, али сви заједно морамо пронаћи додатну енергију и за нове групе ученика који заузимају мјесто у школским клупама”, каже Ивановић.

Додаје да је приврженост наставника својим ученицима више него довољан мотив да се поменуте препреке савладају и да настава у учионици, колико год трајала, даје резултате.

“Припрема часа је у стрвари само скраћена верзија редовне четрдест петоминутне наставе, базирана на суштини. Наравно, одради се мањи број задатака , али се фокусирамо на најбитније”, објашњава Дражена.

Сарадња са родитељима је каже изузетна, а њихова улога сада је првенствено надзорна, да провјере да ли су дјеца урадила своје домаће задатке и да ли су се припремили за извршавање наредних школских обавеза.

Без обзира на мноштво обавеза, нове методе којима се потребно прилагодити И који одузимају пуно временам, Дражана је сретна што поново дијели учионицу са својим ученицима.

“Дјеца су радосна што су се вратила у школске клупе и међу своје другаре и као што сам већ навела, успјевају на адекватан начин да прате убрзани темпо наставе”, каже с осмјехом.

Подсјећа да су дјеца, иако нису ишла у школу у периоду март – јун , а захваљујући организовању онлајн наставе преко РТРС-а у организацији РПЗ-а имала школске обавезе тако да не постоји проблем каквих би сигурно било да су ученици били без икаквих обавеза у периоду од шест мјесеци.