У том „наступу“ рекао је да је Република Српска дно дна.

Kако је онда годинама уназад у том „дну“ функционисао кнез од Херцеговине, радио, зарађивао, живио?

Зашто је уопште одлучио да "у дну“ покреће различите пројекте и да, заједно са властима Српске, које сад на сваком кораку критикује, гради било какву врсту партнерства?

Да ли ће и са садашњим политичко- пословним партнерима опет бити на различитим странама, када се њему нешто не допадне?

Много је ту питања и супротстављених ставова самог Родољуба Драшковића.

И у кругу садашње опозиционе коалиције којој "предсједава" и коју подржава има оних са којима је склапао партнерства, па их раскидао уз исто тако салву отшрих критика.

Рече Родољуб у свом наступу да не воли да слуша о људима "који тешко памте, а лако заборављају“. Па, зар и кнез од Херцеговине није такав?

Тешко памти све договоре са актуелном власти у Српској, а лако заборавља фотографисање са њима и поруке које су се заједнички слале јавности.

А јавност би можда понешто заборавила да не постоје друштвене мреже на којима остаје „записано“ много тога, па и изјаве Родољуба Драшковића из различитих периода од када је пословно стигао у Херцеговину.

Једино што је у њима исто јесте његов став о Херцеговини као простору који је добар за реализовање пословних пројеката. И онда крене, најави помпезно различите пројекте и од њих на крају не буде ништа. Тако је било са свим осим са Градом сунца који је нешто што је Требиње туристички обогатило. И у том пројекту имао је подршку актуелне власти – кроз велику промоцију и уступке надлежних у Требињу.

Онда је кренула најава нових, великих пројеката.

У међувремену представници власти у Требињу одлучили су да се Родољубу Драшковићу захвале на доброј сарадњи и томе што је овај град изабрао за пословне подухвате. То су учинили прогласивши га херцеговачким кнезом. Почасна титула која је изазвала различите реакције.

Kако је то редакција портала Требиње Данас видјела и како смо реаговали можете да прочитате на сљедећим линковима.

Добисмо кнеза...

Kод кнеза на балу...

Kако год било, кнез од Херцеговине се, од када је вирус корона почео да хара, политички преорјентисао, почео да упућује салве критика на дојучерашње сараднике, па чак и основао ХНП-Родољуб Драшковић и ако је непосредно прије тога рекао да се политиком бавити неће.

У неком претходном периоду, тврди наш извор близак кнезу од Херцеговине, Родољуб је желио да се домогне атрактивног земљишта у граду и то по условима које он одреди. Није му та жеља испуњена и окренуо се на другу страну.

И онда, недавно, покушао је поново да успостави конекцију са актуелном влашћу у Требињу. Да ту нешто није ишло како је Драшковић желио показатељ су његове најновије изјаве.

За осам дана су локални избори и тада ће се коначно ова „кнезозаврзлама“ да се заврши.

Наравно да је конструктивна опозиција у сваком демократском друштву добродошла.

Она опозиција која служи као коректив, али не и она која само , у тим, назови, опозиционим редовима, покушава да уграби нешто за корист некога из тих редова.

Родољуб Драшковић није ни опозиција ни позиција. Он је свој. Шетајући са једне на другу страну прилично се добро шали са свима, а уједно себи покушава да приграби оно што је наумио да има на овом простору.

А око њега његови стари- нови сарадници. Они са којима је склапао договоре и раскидао их. Они који су се већ „доказивали“ у опозиционим редовима, али и неки од оних који су из тих редова покушавали да заузму мјесто на двије столице.

Дакле, све већ виђено и „потрошено“.