Жеља да се без претјерано великог уложеног труда понизе и обезвриједе заслуге политичких неистимишљеника на политичкој сцени Републике Српске, одавно је постала главна преокупација политичара, а бескрупулозност убојито и најснажније оружје у таквим и по сврси сличним намјерама.

Свјесни циља, потпуно занемарујући средство, домаћи политичари се не либе да за њим посегну у било којем надметању, ситуацији, прилици или неприлици. Тако је патријарх Иринеј био честа жртва политичког обрачуна Небојше Вукановића са српским чланом Предсједништва Милорадом Додиком и предсједником Србије, Александром Вучићем.

Морална и људска наказа у мантији, издајица вјере и народа, недостојни патријарх српски, само су неке од метафора које је Вукановић веома често у јавним обраћањима употребљавао како би обезвриједио и у сјену бацио рад патријарха српског Иринеја. Такве увреде и оптужбе нису задовољавале његове апетите, па су им на листи нерјетко дописивани и купљени и уцијењени, недостојни расколник и неморални издајник вјере православне.

"Ако вјеру и народ изда неко ко сједи на трону пећких патријарха, морална и људска наказа у мантији и деветој деценију живота, недостојни патријарх српски који је купљен и уцијењен, приморан да јавно понижава не само себе већ народ и Цркву, онда су све ријечи сувишне!? Опрости му Боже јер не зна шта ради!", писао је Вукановић.

Свечаност поводом 800 година аутокефалности СПЦ, када је у знак захвалности за оданост српском народу Додику додјељен орден Светог Симеона, посебно је пробудила гнев код Вукановића, а као једини кривац, судећи према његовим тадашњим ставовима патријатх Иринеј поново се нашао на удару.

"Савремени српски Јуда,  При Пејд Иринеј за шаку сребрењака и синекуре бестидно је дао ордења српским несрећама које су покориле, понизиле, издале и раселиле српски народ, при томе продубљујући и правећи нове расколе у Цркви. Срам те било недостојни Иринеју, и питам се да ли се Недостојни Расколник и издајник вјере православне бар мало постиди бар својих претходника и мантије ако образа нема?", рекао је тада Вукановић.

Ипак, линч врховног духвног поглавара СПЦ, због довођења, како пише Вукановић у везу са политичким дјеловањем и мијешањем у унутрашњу политику Републике Српске кулминирао је позивањем на његову смјену, покајање и повлачење.

"Од Светог Саве до данас српски народ није имао већег изрода, неморалнијег и недостојнијег патријарха, и свакако да је својим непримјереним понашањем заслужио да се смијени и понизи на вандредном Сабору. Покај се и повуци Недостојни Грешниче, поднеси оставку и затвори се у неку пећину и манастире, окајавај гријехе страшног мјеста на коме сједиш и престани више  да срамотиш Цркву, народ, државу и своје часне претходнике!", исјечак је из једног од многоброних Вукановићевих текстова упућених Иринеју.

Замјерио му је и владику Григорија, којег је оптуживао да се бави политиком и бизнисом умјесто службе народу.

"Чланови Синода наше Свете, Саборне и Апостолске Цркве, преиспитати дешавања у Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској, озбиљно размотрити све тврдње које Вам наводим и предузети одређене мјере како би се зауставило континуирано урушавање угледа наше Цркве у Херцеговини и јужној Далмацији неприкладним дјеловањем и понашањем херцеговачког владике Григорија Дурића!

Умјесто да буде духовни пастир, да помаже народ и вјернике, штити обесправљене и сиротињу, стара се о побољшању тешког положаја Срба у Хрватској и Федерацији БиХ, владика Григорије се углавном, потпуно јавно и отворено, прије свега бави политиком и бизнисом", стоји у Вукановићевом писму Синоду СПЦ и патријарху српском.