Требињац Марко Спаић (24) од рођења се бори с хемофилијом, опаком болешћу, с којом се без иједног момента посустајања носе и овај младић и његова породица.

Вјера, нада и оптимизам никада нису напустили Спаиће, а Марко је, чим је постао пунољетан, одлучио да сам зарађује.

Посљедњих дана прошле године на музичкој сцени БиХ појавила се и Маркова аутобиографска пјесма „Никад нећу стат“, којом је остварио још један свој сан. Снимљен је и спот у коме учествују он и његова породица, родитељи и сестре Драгана и Јована.

– Волим музику, она је одувијек била мој бијег из реалности, од болести. Због хемофилије моје дјетињство и одрастање је било тешко, а пјесма је моја животна прича. Ту причу сам дорадио, претворио у пјесму, снимио аматерски телефоном, као и спот – прича он.

Марко је у Теслићу био на скупу обољелих од хемофилије и тамо се охрабрио да покаже оно што је урадио. На састанку је била и Самра Кржић Челик из Удружења за ријетке болести, којој је овај млади Требињац неизмјерно захвалан.

– Самра је питала желим ли да моју пјесму чују професионалци. Кад сам прихватио она је контактирала људе и позван сам у Сарајево, гдје су ми озбиљни музичари помогли да снимим пјесму и спот. Било је лијепо, угодно, забавно, а утисак након објављивања спота је савршен. Можда бих се у будућности мога бавити музиком – кроз смјех најављује Марко.
Све почело од платана

Марка су бројне компликације приковале биле прво за колица, а затим за штаке које и сада користи, али никада није поклекао. У посљедње три године запослен је као диспечер у требињској фирми “Ало такси”.

Признаје да никада није имао страх од јавног наступа, а да је то схватио прије више од четири године, када је почео да продаје сувенире под требињским платанима.

На његовом штанду могли су се наћи различити предмети са симболима југа Српске, али никада и натпис да ће зарађени новац бити искориштен за лијечење.

– Тада сам упознао Небојшу Муратовића. Како би прекратили дуге љетне дане почели смо снимати скечеве. То је наишло на позитивне реакције на друштвеним мрежама, направили смо и страницу “Спаја и Муре”. Увесељавали смо себе и друге. Тако је кренуло и траје још – објашњава он.

Терапија

Марко се нада да ће новом пјесмом скренути пажњу на особе с ријетким болестима у РС.

Свјестан је и жртве своје породице која црпи енергију у Марковом оптимизму и борби, а свака два до три дана прима терапију.

– Терапију нам у цјелости рефундира Фонд здравственог осигурања. Задовољан сам, али то још увијек нису најновији лијекови, па се морам “боцкати” често. Ако би најновији лијекови били доступни, онда би терапију себи давао сваке двије до три седмице, што би умногоме олакшало живот – истиче он.

Марко свима поручују да проблем рјешавају радом и осмијехом, а кад им је најтеже да послушају његову пјесму “Никад нећу стат”.