.jpg)
Tjerao me je da nosim draču iz Manastirskog dvorišta. I da tresem odrenu da opadne lišće.
Grdio me kako sam loše parkirao auto i da neće da mi da intervju jer sam „mutav“.
Malo kasnije mi je dao jedan od najdražih intervjua u mom životu i napunio gepek zastave 101 sa poklonima za djecu koja su tek izašla iz rata.
Udario me je po sred glave, iznenada i rekao „mutavče spusti djevojki mikrofon“. Pred nama je bilo hiljade i hiljade Hercegovaca koji su protestvovali protiv bombardovanja Srbije i Crne gore.... Poslije sam pričao da više volim da me Vladika Atanasije udari nego da me neko drugi pomiluje...
Zaplakao je kao malo dijete kada sam mu pročitao Noć nad Nevesinjem...
Mom Balši je jednom u Manastiru Tvrdoš rekao: „Jeli malo zeče, jel ovaj mutavac tvoj otac?
Balša je samo klimnuo glavom a on je odgovorio „ne valja ti otac ništa“ blago se osmjehnuo i dao mu vaskršnje jaje.
„Tata, što tebe vladika grdi“, pitao me je sin.
„Sine jer me voli“
„Isto kao ti nas kad grdiš, jer nas voliš“, reče mi trogodišnje dijete.
„Jeste sine. Vladika sve nas srećo voli. Sve nas“, rekoh mu....
Večeras rekoše da je Vladika usnuo u Gospodu.Bog neka ti podari rajsko naselje Vladiko naš... uzore naš, radosti naša, zakletvo naša, istočniče naš. Kad su svi od nas bježali, ti si nam došao. I vratio nas na put.
Raduju se nebesa...Naš Sveti Vladiko...
Šta Vi mislite o ovome?