Нема много простора за варијације - декарбонизација је једина прихватљива опција. ЕУ је усмјерила цјелокупну политику у том правцу. Послије побједе Џоа Бајдена у САД и најаве Кине за потпуну декарбонизацију до 2060. то је постао свјетски тренд и нови стандард, поручује Јанез Копач, генерални секретар Енергетске заједнице (ЕЗ) на питање еКапије какву енергетску будућност очекује и чему треба да теже електропривредна предузећа земаља региона.

Копач ће, између осталих, бити учесник Самита енергетике Требине 2021 који се већ увелико припрема и који ће 20. и 21. маја окупити најзначајнија регионална имена овог сектора. Данас, баш као и прошле године када је учествовао на овом самиту у граду на Требишњици, поручује да декарбонизација нема алтернативу. У међувремену, каже за еКапију, регион је напредовао у том смјеру.

- Србија брзо реформира свој енергетски сектор, Сјеверна Македонија је најавила крај употребе угља, Албанија напредује с аукцијама за фотоволтаику, Црна Гора је одлучила је да не иде у нови блок ТЕ Пљевља, што је слично усвајању програма за престанак употребе угља. Косово је раскинуло уговор о градњи нове термоелектране. И у БИХ можемо видјети невјероватне промјене у јавној перцепцији. Општина Бановићи, такорећи симбол угља, која је још годину уназад бијесно тражила државну подршку за изградњу нове термо електране, данас жели постати прва "царбон фрее" локална заједница у БиХ - каже Копач.

Декарбонизација, сматра он, није упитна за никога. Нема сагласности једино о темпу.

- Помаци су видљиви. Црна гора нпр. је прошле године током љета имала дуже раздобље кад је снабдијевање искључиво базирала на обновљивим изворима. Оптимиста сам. Највећи посао за све биће почетак опорезивања емисија угљен диоксида. Најјачи сектор термоелекрана на угаљ имају, по процентима, Косово, Босна и Херцеговина и Србија. Тамо ће бити транзиција најтежа - истиче Копач.

Нова законска регулатива у Србији

Управо је Србија, чије реформе је похвалио Копач, ових дана усвојила приједлоге Закон о обновљивим изворима енергије. Циљ им је да обновљиви извори енергије до 2050. учествују у потрошњи енергије са 50%. То значи, како каже за еКапију министарка енергетике Србије Зорана Михајловић, да су им потребне нове инвестиције у вјетро и соларне електране, као и у геотермалну енергију, биомасу...

- Нови закон о обновљивим изворима енергије створиће знатно повољнији регулаторни оквир који би требало да привуче све који желе да улажу у ОИЕ. Између осталог, закон уводи тржишне премије умјесто досадашњих фид-ин тарифа, што ће произвођаче изложити утицају тржишта и конкуренције, смањујући трошкове за грађане и привреду, а да истовремено, инвеститори имају гарантовану стабилност и предвидљивост законског оквира. Важна новина у овом закону је и да ће омогућити, кроз институт купца-произвођача, да свако домаћинство, кућа, стамбена зграда, може да производи електричну енергију за сопствене потребе, и тако смање и своје рачуне, али и да за вишак произведене енергије оствари додатни приход - каже Михајловић.

Према њеним ријечима, Србија није достигла постављени циљ до 2020. да има 27% удјела из ОИЕ у финалној потрошњи енергије, и до краја 2019. остварено је близу 22% рачунајући све секторе. Циљ је, како истиче, да се кроз нови закон о ОИЕ, већ у кратком временском период остваре значајни помаци у овој области и повећа искоришћење обновљивих извора енергије.

Јужни сусјед Србије, Сјеверна Македонија, како нам каже Виктор Адонов, савјетник за енергетику у Влади те земље, има удио обновљивих извора енергије у финалној потрошњи, према објављеним извјештајима Државног завода за статистику за 2019. годину, од 16,77%, док удио у производњи из обновљивих извора енергије износи 24,3%.

- Према нашим пројекцијама у Стратегији за развој енергетике до 2040. удио обновљивих извора у бруто потрошњи финалне енергија требало би да се повећа у свим сценаријима, и то у опсегу од 32 - 43% - наводи Андонов.

Сјеверна Македонија је у децембру 2019. године трасирала свој пут према енергетској транзицији доношењем Стратегије за развој енергетике до 2040. Стратегија прати добре праксе већ усвојених политика Европске уније у вези са обновљивим изворима енергије и енергетском ефикасношћу, као и са декарбонизацијом, узимајући у виду усклађеност циљева и динамике процеса са специфичностима домаћег терена.

- Наша земља је прва договорна страна која је финализирала свој Национални план за енергију и климу и већ га прослиједила Секретаријату енергетске заједнице.

Зелени сценарио Сјеверне Македоније предвиђа да се емисије гасова са ефетком стаклене баште смање за 62% у односу на 2005. годину, а истовремено планира се значајно повећавање и искоришћеност обновљивих извора енергије на одржив начин и да се постигне њихово учешће од 45% од бруто потрошње финалне енергије.

- Фотонапонске и вјетроелектране требало би да буду најбрже растуће технологије за производњу електричне енергије са потенцијалом до 1.400 МW за фотонапонске електране и око 750 МW за вјетроелектране - поручује Андонов.

БиХ очекује потпуну декарбонизацију 2050.

Посљедних година Босну и Херцеговину прате вишеструки изазови у енергетском сектору по питању ефикасног окретања ка зеленој енергији. Комплексније државно уређење у односу на сусједе, различите ентитетске политике и насљеђена пракса ослањања на термоелектране и угаљ, чинили су процес декарбонизације фрустрирајућим, али напредак је ипак видљив. Томе свједоче и вјетроелектране које су пуштене у рад у ФБиХ, али и најаве градње великих соларних капацитета у Херцеговини.

На основу препорука Енергетске заједнице и ЕУ обавеза БиХ је да изради интегрисани енергетски и климатски план за БиХ за период 2021-2030. година. Тренутно је у процесу постављање циљева у вези са интегрисаним приступом енергетици и клими за период до 2030. године, а у току је и израда НЕЦП-а БиХ, те ентитетских енергетских и климатских планова. У сврху планирања НЕЦП процеса, развијени су енергетски модел за БиХ и комплементарни ентитетски модели, каже Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ, а то министарство има координирајућу улогу у раду министарства енергетике ентитета.

- Први преднацрт НЕЦП-а БиХ достављен је и Секретаријату Енергетске заједнице. Тренутно је у току процес консултација са надлежним партнерским институцијама, са планом за завршетак и усвајање до краја 2021. године. Влада Републике Српске и Представнички дом Федералног парламента дали су пуну подршку за израду НЕЦП-а БиХ и овај документ ће опредјелити развој енергетског сектора у БиХ у наредних десет година, са пројекцијама развоја до 2050. године, када нас очекује потпуна декарбонизација енергетског сектора - каже нам Кошарац.

БиХ је у транзицији енергетског сектора, која се како каже Кошарац већ одавно одвија, а дио је сложеног процеса везаног за израду Интегрисаних енергетских и климатских планова за период 2021-2030. година (НЕЦП) а који се дешава у оквиру Енергетске заједнице. Ови планови обухватају десетеогодишњи период који ће дати правац развоја енергетског сектора, те ће представљати интегрисан приступ између енергетских и климатских политика, узимајући у обзир и енергетску транзицију.

- Када говоримо о будућности термоелектрана, као што видимо напуштање примјене фосилних горива и повећање удјела обновљивих извора је свјетски тренд гдје ЕУ предњачи и ово је наша међународна обавеза, што је додатно потврђено и кроз потписивање Софијске декларације из које произлази да се БиХ треба декарбонизовати до 2050. године. Софијска деклерација нас је опредјелила за увођење ЕТС-а, односно транспозиције Директиве о трговању емисијама гасова стаклене баште, те увођење таксе на CО2. Ово су обавезе које ће додатно утицати на цијену електричне енергије из фосилних горива, тако да ћемо пажљиво, заједно са надлежним ентитетским министарствима енергетике и околине, приступити овом питању јер ће ова рјешења одредити и вијек рада термоелектрана и рудника угља у БиХ.

Тренутно ово кровно министарство ради са Свјетском банком и надлежним ентитетским министарствима и на изради Мапе пута за транзицију регија богатих угљем и израда ове Мапе пута ће дати јасан пут којим треба да се креће БИХ.

- Уз то, треба нагласити да је од земаља чланица Енергетске заједнице, БиХ ушла као приоритет заједно са Украјином, гдје ћемо кроз овај пројекат Свјетске банке имати велике бенефите - поручује Кошарац.

ТЕ Пљевља - додатни сати или не?

Главна вијест у енергетици Црне Горе ових дана је да је ТЕ Пљевља потрошила 20.000 сати који су јој били дозвољени у периоду од 2018. до 2023. Министар капиталних инвестиција, Младен Бојанић, тренутно са Европском заједницом преговара о добијању додатних радних сати, иако није до краја обављена еколошка реконструкција.

- У циљу стварања услова за поштовање прописа и стандарда ЕУ из области заштите животне средине, у току је реализација пројекта еколошке реконструкције ТЕ Пљевља. Радови, поред осталог, обухватају: изградњу система за одсумпоравање, изградњу система за денитрификацију, унапређење рада електрофилтерског постројења, изградњу система за третман отпадних вода и реконструкцију унутрашњег система транспорта пепела и шљаке. Планирано је да радови на еколошкој реконструкцији ТЕ Пљевља буду завршени до средине наредне године - каже Бојанић за еКапију.

Процес декарбонизације енергетског сектора Црне Горе ће се спроводити у складу са Националним енергетским и климатским планом, који је у фази припреме и чије усвајање се очекује током 2022. године, након утврђивања циљева до 2030. године. Једно од најважнијих питања у вези са декарбонизацијом је управо питање даљег рада ТЕ Пљевља.

Јанез Копач, генерални секретар ЕЗ, каже да ова институција помаже земљама региона у писању законодавних оквира, планова и мјера.

- Наравно да смо све више окупирани декарбонизацијом, али и либерализација тржишта, што је био наш досадашњи фокус, и даље је само на пола пута.

Заједнички пројекти воде бољој будућности

Регион Западног Балкана чини се никад као до сада није имао већу вољу и жељу да заједничким снагама креирају темеље зелене енергетике. У плану су нови капацитети у хидроенергетици, градњи гасних интерконекција, ЛНГ терминала и побољшање далеководне мреже.

Тако се Сјеверна Македонија радује гасном повезивању са Грчком, Србијом и покрајином Косово. Већ су започели преговоре да буду дио у акционарском капиталу за изградњу ЛНГ терминала у Александропулосу, у Грчкој, пројект који је високо на листи приоритета Европске уније, а са чијом се реализацијом очекује значајно побољшавање у сигурношћу снабдијевањем природним гасом на Балкану.

- Неколико година уназад, појачано радимо и на пројекту за међусобно повезивање тржишта за електричну енергију између Сјеверне Македоније и Бугарске, а за то имамо и подршку Секретаријата енергетске заједнице. Успјешна реализација овог пројекта, представља почетак успостављања јединственог тржишта електричне енергије у цијелом региону, а са тим коначно остваривање циљева због којих је и основана Енергетска заједница - навео је Андонов.

У гасном сектору, Србија увелико ради на регионалном повезивању кроз изградњу нових гасних интерконекција. Осим гасовода Балкански ток који је пуштен у рад 1. јануара и са којим је Србија добила још један правац снабдијевања руским гасом, расписан је и тендер за избор извођача за изградњу гасне интерконекције Ниш-Димитровград. Овај пројекат ће омогућити и диверзификацију снабдијевача, што је важно због веће енергетске безбједности не само Србије, већ и региона. Изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска створиће могућност снабдијевања Србије природним гасом из ЛНГ терминала у Грчкој, као и из гасоводима ТАП и ТАНАП који су дио Јужног гасног коридора, којим се транспортује гас Каспијског и региона Блиског истока.

- Захваљујући вези свих горе наведених постојећих и планираних гасовода након завршетка пројекта Источни Медитеран биће омогућено и снабдијевање из приобалних резерви гаса из поља Левијатан, односно Кипра и Израела - поручује министарка енергетике Србије Зорана Михајловић.

У сектору хидроенергетике актуелан је заједнички пројекат Републике Српске и Србије у креирању система Горњи хоризонти, што подразумијева градњу три централе укупне снаге 180 МW и вриједности 520 мил ЕУР.

Црној Гори су и те како важни пројекти изградње Транс-балканског коридора за електричну енергију (ради ефикасносг тржишта струје у региону) и Јонско-јадранског гасовода. Основни циљ изградње Јонско-јадранског гасовода је да се повежу постојећи и планирани преносни системи гаса Републике Хрватске са азербејџанским гасом из Каспијског басена и омогући снабдијевање природним гасом Црне Горе, Албаније и Босне и Херцеговине. Ту је и 400 кВ интерконекција Бајина Башта-Вишеград-Пљевља.