Христова жртва и његова смрт је претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовјек побиједио смрт и вјечну погибељ, као посљедице гријеха.

Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.

Сутра, на Велику суботу, из Јерусалима у Бањалуку ће стићи Благодатни огањ, а благовјерном народу биће предат пред Васкршње јутрење, у поноћ, прије васкршње литургије у Саборном храму Христа Спаситеља, потврђено је у Управи овог храма.

Након предаје Благодатног огња, слиједи васкршња литургија, коју ће служити његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем. Пренос Благодатног огња из Јерусалима организовали су Епархија бањалучка и Републички секретаријат за вјере.

Патријарх Иринеј честитао свим православним вјерницима предстојећи Васкрс поручивши да на овај свети празник саосјећамо са свим прогнаним Србима и посебно саосјећамо са онима на Косову и Метохији, те да се упркос страдањима, наш народ увијек обнављао и дизао настављајући да хода путем Христовим.

Православни вјерници – крај Васркшњег поста

Посљедња седмица пред велики хришћански празник Васкрс назива се Страсна или Велика недјеља. Током ове седмице православни вјерници, након Великог петка и суботе, завршавају Велики пост. 

Према црквеном календару на Велики петак се не једе ништа, а на Велику суботу обичаји налажу да се једе хљеб и пије вода. У ишчекивању Васкрса, домаћице су, у складу са могућностима, припремале разноврсна посна јела, а на трпези је најчешће рибљи мени.