Вожња Веспом је џентлменски спорт и увијек су њихови возачи важили за џентлмене, а не бајкере, каже Мишовић.

У Требињу ових дана бораве чланови „Веспа клуба“ из Крагујевца са својим пријатељима из Јагодине и Пожеге.
Према ријечима предсједника Мирољуба Мишовића, њихов клуб је релативно млад, основан је 2016. године и путем Веспа Савеза Србије постао је члан Свјетског Веспа клуба, а тренутно броји 24 члана, старости од 18 до 81 године.

– Организирамо скупове ових двоточкаша у Србији, на којима се окупи стотињак Веспи из региона. Умјесто овогодишњег скупа, чије одржавање није било могуће због короне, одлучили смо се за клупску вожњу, и према препорукама људи, дошли смо у Требиње – појашњава Мишовић.

Љубав према Веспи потекла је од оца.

– То је први мотоцикл који сам возио. Увијек је важило да је вожња Веспом џентлменски спорт, као и то да су њихови возачи важили за џентлмене, а не бајкере. То је начин и стил живота, уживање и љубав – истиче Мишовић.

Веспа Струззо је најстарија у овом клубу, произведена је 1955. године.

Миодраг Јанковић, који тренутно живи у Паризу, дошао је авионом у Крагујевац да би са својим пријатељима на Веспи дошао до Требиња.

– Ми смо спорији од модерних мотоцикала, понекад и неудобнији, али стићи из града на Лепеници до Требиња је подухват. У томе је љепота и ми се осјећамо као побједници иако смо можда најспорији на путу. Веспа је свјетска прича. То доказује да је путовање овим мотоциклом увијек био чин авантуризма, али и доказ заљубљеника да она може још више, уз лагану вожњу, са стилом и елеганцијом, коју може понудити само овај двоточкаш – закључује Јанковић.

Аваз