Обићи више од пола планете, провести деценије у чувеним престоницама, а одабрати Требиње за незаобилазну дестинацију, могу само они који у себи носе ширину и љубав према свему што виде и доживе. Таква је Патрициа Ковачевић, Американка румунског поријекла која на град на Требишњици гледа са неком посебном узвишеношћу и респектом, називајући га мјестом изузетног шарма, а читаво подручје обиљем необичне културе и историје из кога непрекидно црпи снагу за нова искуства и знања.

Живјела је и радила широм Балкана, Европе, Америке. Магистрирала Филологију у Букурешту, а докторирала Право у Њујорку на престижном Колумбија универзитету.Течно говори енглески, румунски, италијански, француски, српски и шпански језик. Са нашим крајем одавно се саживјела удавши се за Београђанина родом из Нудола, надомак Требиња. Мајка је три сина и изузетна је не само по образовању и завидној каријери, већ и по једноставности и филозофији живота. Нарочито када нам каже да је у Требињу пронашла мир и релаксацију, љепоту са којом овдје радо почиње сваки нови дан.

„Ово је посебно мјесто! Нуди обиље свега. Одушевљава ме све што сам видјела, а очарана сам остацима старих кула које окружују град и све сам их обишла. Срећном ме чини изложеност различитим културама. Човјек тада постаје бољи и толератнији, скромнији, научи да разумије а не да суди другоме. Важно је радити на себи и само се са собом упоређивати, себе преиспитивати. У Требињу ми посебно пријају дружења, нека топлина и добродошлица међу људима“, отпочиње наш сусрет ова ведра и по свему посебна жена, нама још и више што је након живота по чувеним метрополама прегршт мудрости и радости пронашла баш у нашем граду.

Пословни ангажман започела је у Уједињеним нацијама, наставила на мјесту директора одсјека за Балкан у швајцарско – америчкој мултинационалној компанији за производњу цигарета и дувана „Philip Morris“, а данас се бави правним савјетовањем за умањење штета од дувана и уређења законодавства за изучавање канабиса у медицинске сврхе, на позицији директора главне службе америчке фирме „Andina Gold“. 

„У компанији „Philip Morris“ почела сам да радим 2004. године на мјесту шефа правне службе за подручје Централне и Источне Европе и за Балкан. Нашла сам се у Нишу, Загребу, у Лозани, упознала се са законима, што ми је користило пошто сам своју каријеру жељела да усмјерим на виши циљ, да се посветим умањењу штете од пушења, уопште загађења и лоших навика те побољшању свеукупне здравствене ситуације. Вјерујем да је све оствариво и свим срцем се за ово питање залажем“, уводи нас у причу и важна питања која са правног аспекта проучава посљедње двије године.

Како објашњава, легализација појединих екстраката из канабиса у задње вријеме на свјетском тржишту веома је заступљена. Циљ је издвојене супстанце користити као лијекове за ублажавање боли који помажу код одређених обољења. Да би у томе успјела, развила је законодавни програм за ове производе, а њена улога је, између осталог, пронаћи најбољи законски оквир који охрабрује ову проблематику као и умањење ризика. Како напомиње, по климатским предиспозицијама, Требиње је изузетно за развој ове научне области. 

„Нажалост мојој фирми тренутно овај дио регије није занимљив, иако нуди много потенцијала. Вољела бих када би се такво становиште једном промијенило из разлога што би у Требињу било могућности да се нешто овакво развија и надам се томе. Поједине земље одавно су отвориле тржиште за супстанце ове врсте дозвољене у медицинске сврхе. До танчина сам се упознала са законима у вези лијекова јер је ријеч о послу који ме испуњава и важно ми је донијети успјешну регулативу да бих многим људима помогла. Пресудна је едукација свих структура, од потрошача до произвођача. Добар законски оквир оно је што може убрзати или успорити тај процес и то је оно за шта се борим. Никада не бих охрабрила да се било које тешке дроге легализују и моја једина жеља је едуковати пошто сам упозната да у појединим земљама оваква законодавства постижу одличне резултате“, наглашава ова правница, чији је сан да савјетује једној влади па, како додаје, можда некад и нашој, како да напише најбољи закон који рјешава питање канабиса, ЦБД – а и сличних екстракта зарад лијечења.

Са својих 50 искуством пребогатих година, прича нам да је од свега што је доживјела узела само најбоље. Држећи се става да је и неуспјех прилика за властита преиспитивања, никад није престала себе да надограђује и изненађује неким новим изазовима. Од мировне мисије у Уједињеним нацијама до великих компанија и развоја властитог бизниса, прошла је дуг пут. Али, све је доживљавала као непроцјењива искуства.

Боравак на Балкану у њеним раним двадесетим годинама учинио је да наше поднебље заволи одавно. У том периоду постала је по први пут мајка па га назива јединственим и чудесним раздобљем, а кроз мировне мисије је сазрела и спознала шта је оно чиме жели да се бави.

„Као унука адвоката опредијелила сам се за Правни факултет. Жељела сам да радим нешто корисно, како због себе, тако и због свих којима је правна помоћ у неком смислу потребна. У 25. години имала сам двоје дјеце, диплому, магистериј, изнова била бруцош, а три године касније отпочела и дуго жељену каријеру правника на Менхетну у фирми која се бавила великим пројектима инфраструктуре. Неки су, изузев у Америци, извођени и на овом подручју и била је то прилика да се опет вратим у разне овдашње градове, чему сам се искрено радовала. Посебно када сам могла нешто да промијеним и побољшам“.

Уз страст према праву, са истом фасцинацијом се односи и према животу. Водећи се здравим навикама, на физичком и менталном нивоу, неко је ко властита убјеђења аргументовано може да преноси и кроз посао. Вјечито позитивних мисли и епидемију вируса корона сматра приликом за побољшање квалитета живота, акцентујући да је од свих свјетских мјеста то дефинитивно могуће у Требињу.  

„Ова ситуација нам је дала могућност да будемо што више на отвореном, освијестила нас као друштво да схватимо да требамо да се позабавимо својим здрављем. У овом дивном граду бити здрав је и те како могуће и лако. Воћа и поврћа има у изобиљу, квалитетне хране на сваком кораку. Изговор за здраве животне навике не постоји, а ово нам је била узбуна да мијењамо начин живота из коријена. Дужни смо то нашој дјеци, нашој породици, драгим људима. Мени је 50 година, позитиван став према животу ме не напушта, ништа ми није тешко. Радо одлазим у Нудо код свекра, у то предивно село и уживам у природи. Оно што овај град са собом носи, ријетко се гдје може срести!“

Љубав на први поглед

„Захваљујући послу који ми омогућава да радим од куће, љето могу провести у Требињу. У овај град сам се заљубила на први поглед! Одише посебном енергијом и овдје је мој одмор за душу. Како волим да долазим, супруг је предложио да купимо стан. Ово је град који има све што мени треба, одличну пијацу, срдачне људе, фантастичну климу! И најгори дан овдје је најбољи у односу на пола планете. Мени ни киша ни вјетар овдје не сметају. И тада радо шетам требињским улицама и уживам јер не постоји лоше вријеме у Требињу! Изнова сам задивљена људима који желе помоћи другоме, а то нажалост не можете наћи свугдје. Такође, ово је град изузетног пољопривредног потенцијала. Села су близу, ништа није далеко. Локација и поднебље предивни, мала средина идеална за живот!“

Свијет је заиста мали

„Живјела сам у Румунији, Америци, Италији, Енглеској, Швајцарској, Холандији, Француској, Србији, Хрватској, у Републици Српској. Гдје год сам боравила језик тог народа сам научила да говорим, упознала њихову културу и традицију. О Требињу свуда и свакоме причам. И сада памтим када сам у сред Њујорка разговарала са једном Аргентинком и поменула Требиње као предивно мјесто. У свом заносу, одједном помислим како она сигурно појма нема о ком граду говорим. А онда доживим предивно изненађење, када ми је рекла да је била у Требињу, обишла град, Црквину, да је одушевљена и да планира поново доћи! То је та магија овог града!“