Промјена годишњих доба, посебно прелазак из топлих, сунчаних дана у магловиту и хладну јесен понекад зна бити тешка, посебно људима који пате од такозваног сезонског афективног поремећаја, а чија је учесталост већа што је држава удаљенија од екватора.

Тај је поремећај први описао 1984. године амерички психијатар Норман Росентхал. Наиме, научници су открили да дневна свјетлост снажно утиче на наш циркадијални ритам те на производњу неких хормона, посебно мелатонина, одговорног за уредан сан, и серотонина, познатог “хормона среће” који је повезан с расположењем. Стога се чини посве разумљивим да сивило донекле утиче на стање духа, иако уобичајено не нарушава претјерано свакодневицу нити нас спречава у обављању активности. Али процјењује се да код отприлике два до три одсто одраслих Европљана такав јесенски блуз поприма размјере правог психијатријског поремећаја познатог и као сезонски афективни поремећај.

Не, нисте “луди”
Често се први симптоми јављају већ у другој половици септембра, стање се знатно погоршава у јануару и фебруару, да би опоравак услиједио доласком прољећа. Ријеч је о тешким симптомима депресије као што су непрестано лоше расположење, губитак интереса, односно задовољства у свакодневним активностима, мањак енергије, несаница, претјеривање у јелу (или гладовање) те осјећаји кривице или очаја. Да би се са сигурношћу поставила дијагноза, појава симптома депресије мора одговарати измјени годишњих доба те се понављати барем двије узастопне године. Занимљиво је да су жене чак шест пута изложеније ризику развоја сезонског афективног поремећаја од мушкараца.

Код нас, нажалост, још постоји снажан отпор према одласку психијатру, па чак и тражењу стручног савјета психотерапеута или барем љекара породичне медицине због страха од “лудости”, а посебно биљега околине. Тешко нам је чак и самима себи признати да нам јесен доноси дубоку тугу, то “није нормално”, зар не? Међутим, и тако нешто “ненормално” може бити итекако нормално, утемељено на научним доказима, а рјешење постоји. Ако су вам симптоми депресије тешки, не устручавајте се без одгађања потражити стручну помоћ. Али, ако вам јесен доноси само умјерену тугу, тада би вам могло помоћи неколико једноставних савјета.

Снага загрљаја
Брига о себи, својим навикама и односима с другима могла би бити добар почетак у поправљању лошег расположења. Можете кренути од старе пословице: “У здравом тијелу, здрав дух.” Поклоните ли свом тијелу пажњу, могли бисте убрзо осјетити знатно олакшање – здрава и квалитетна прехрана те физичка активност у којој ћете уживати, свакако се препоручују те доказано утиче и на расположење. Изаберите ону физичку активност која ће вам годити те бити у складу с вашим здравственим стањем и кондицијом. Шетње природом посебно су благотворне, посебно у јесен када су крошње обојене топлим црвеним, смеђим и жутим пастелним тоновима, а ваздух је свјеж и мирише на влажну земљу. Можда бисте могли поћи и у бербу кестена па након повратка кући од њих припремити укусан, здрав оброк и тако спојити угодно с корисним.

Добро друштво увијек је добродошло – понекад је најбољи пријатељ бољи и од најбољег психотерапеута, без обзира на то хоће ли вас само послушати, загрлити у тишини, насмијати или вам дати и користан савјет на темељу тога што вас одлично познаје. Живимо у времену у којем се контакти у великој мјери своде на поруке на екранима. Иако је и то дио нашег друштвеног живота, ипак не може замијенити снагу сусрета уживо, а посебно не може замијенити додир који вам је можда у овом трену најпотребнији – загрлити драгу особу и добро се исплакати итекако може бити љековито.

Свјетлост и смијех против депресије
Уопштено, свакодневно се настојте што више окружити људима у чијем се друштву осјећате угодно и с којима волите разговарати јер ће вам то помоћи да скренете мисли с нежељеног колосијека. Навикните се свакодневно радити на подизању свога расположења – приуштите себи топле купке, излете, храну у којој искрено уживате (а не коју једете “због живаца” и која једе вас), погледајте добар филм, прочитајте добру књигу, пустите глазбу коју волите, играјте се с дјецом у хрпама лишћа.

И немојте заборавити да је узрок ваших проблема мањак свјетла. Имате ли могућности, свакако се препоручује терапија свјетлом која се проводи посебним расвјетним тијелима која се могу набавити и за употребу код куће. Искористите сваки сунчани дан за боравак на отвореноме или барем прошетајте до посла. Иако се струја штеди, у соби у којој боравите не морате баш непрестано имати угашено свјетло – ради бољег расположења барем упалите свјетло кад је јако облачно, кад се сунце приближи западу или кад вас притисне тјескоба.

Настојте одржавати уредну хигијену сна колико год је то могуће – одлазити на починак и будити се отприлике у исто вријеме, а ако вас мучи несаница, свакако потражите савјет доктора. Изузетно је важно осигурати тијелу одмор. И смијте се што више – читајте и слушајте вицеве, погледајте добру комедију или прочитајте духовиту књигу. Смијех је одличан лијек.

(Адива.хр)