Код споменика погинулим борцима Бобанске чете на Раптима данас је обиљежено 30 година од почетка ратних дејстава на подручју Требиња.

Служен је помен палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата, након чега су цвијеће код споменика за 23 погинула припадника ове јединице положиле делегације градске Борачке организације, Градске управе Требиње и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата.

Предсједник Борачке организације Требиње Дејан Бодирога рекао је да након 30 година остају сјећања и борба за истину која треба да се пренесе на будућа покољења, подсјетивши да је први дан рата, 1. октобар 1991. године, уједно био и најтужнији за Требиње у новијој историји.

„У само 24 сата погинуло је 16 Требињаца, уз још четири припадника ЈНА. Сваке године треба споменути, управо због оних који искривљују историју, да је ЈНА била једина регуларна армија на просторима бивше Југославије, а против ње су се окомиле повампирене силе зла – оне исте који су нама у Херцеговини нанијеле много зла 1941. године. Знали смо њихове намјере – али им нисмо дозволили“, рекао је Бодирога.

Драган Бели Ристић, један од команданата Бобанске чете, чији су некадашњи припадници били и домаћини данашњег скупа, рекао је новинарима да су сјећања на саборце и ратна дејства још увијек свјежа и никада их неће заборавити.

Подсјетио је да је Бобанска чета настала од људи из села овог подручја али и добровољаца из цијеле Херцеговине, који су у часу повлачења ЈНА, када је плато Бобана остао потпуно незаштићен, били одлучни да одбране народ свог краја.

„Ишли смо самоиницијативно - да се формира нека чета како би одбранила цивиле који су остали да том подручју. Пута Завала-Запланик био је затворен, није било никаква излаза – требало је цијели тај народ, великим дијелом старије и немоћне људе, да се евакуише преко ових брда“, подсјетио је Ристић.

Бобанска чета, напоменуо је Ристић, није бранила само Бобане, већ и друга подручја Требиња и цијеле Херцеговине, а управо на једном од терена гдје су ишли у испомоћ - на Борцима, изгубили су и свог команданта војводу Недјељка Видаковића, мајора Драгана Слијепчевића, капетана Љубишу Поповића, али свог најмлађег саборца Александра Маслешу.

Замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић рекао је новинарима да наш град данас обиљежава један од најтужнијих дана у својој новијој историји.

Обавеза ових и генерација које долазе јесте да граде јединство и да његују сјећање на оне који су своје животе дали у одбрани Требиња и за слободу Републике Српске.

„Градска управа Требиња се у континуитету труди да кроз различите програме омогући подршку борачким категоријама - од породица погинулих бораца, ратних војних инвалида, до демобилисаних бораца. У складу са реалним могућностима, кроз те програме желимо да подржимо све ове категорије и да им на неки начин одамо и заслужену почаст“, рекао је Бошковић.

Парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата служио је парох Дражен Тупањанин, који је у обраћању поручио да данас не славимо рат него жртву људи – као што се и сваки нормалан човјек у рату не бори за рат, него се бори за мир и живот у миру - себи, својим ближњима, породици и својој држави.