Данас је Свети Никола а како пада у недељу, то значи да немате право да пренесете одусуство на неки радни дан.

"За разлику од државних празника који се могу преносити на први наредни радни дан, у случају да један од датума када се празник празнује пада у неђељу, вјерски празници из члана 4. Закона, не потпадају под то правило. То значи да уколико први дан крсне славе пада у недељу (или суботу), запослени нема права да "пренесе" одсуство на први наредни радни дан", каже наш закон.

Оно што је такође битно да знате јесте да се право на одсуство у дане празника претпоставља у привреди, а дужност рада у дане празника послодавац утврђује одлуком о распореду радног времена.

Друго важи када је радни дан: Подсјетимо, запослени има право на плаћени дан када слави славу, све остало је ствар договора на релацији послодавац - радник.

- Нисам била у ситуацији да чујем да је баш толики број људи истовремено славио славу. Ако ипак до тога дође, правила у смислу закона нема, али договор може да се постигне - рекла је раније за Телеграф Бизнис Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.

Послодавац не може да каже да неко не може да има слободан дан, истиче она.

- Славе су специфичност Срба, односно православаца, посебно када се ради о великим славама, а Свети Никола је највећи. Онда је заиста могуће да велики проценат запослених славе, а они на то имају право, на тај слободан дан - додаје Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Kоја су могућа рјешења?
Према његовим ријечима, има и оних који не обиљежавају празник, али користе своје право и прилику да узму тада слободан дан.

Осим колективног одмора, или просто проглашења нерадног дана за цијелу фирму, на шта се мали привредници најчешће и одлучују, има још неколико опција:

- Рјешавала бих то, на примјер, тако да жене тог дана буду слободне, односно да иду да славе, а мушкарци да остану скраћено на послу, до 14 сати - каже Савићева.

Онда додаје да је у свим другим случајевима ствар договора како с послодавцем тако и колега међусобно.

Додатно, онај који остаје да ради има право на дуплу дневницу, или да узме умјесто тог, неки други слободан дан (други дан славе).

Атанацковић наводи да би се можда исплатило држави и привреди да прогласи још један државни празник, али како нисмо искључиво православна држава, попут Грчке на примјер, не можемо на основу тога да одређујемо.