Поштовани грађани Требиња , а прије свега драге породице дјеце и омладине са
потешкоћама у развоју.

Надао сам се шта више био убијеђен да је сада већ за неке и давна 2016. година била
последња када сам ја или било ко други на било који начин говорио о дјеци и омладини са
потешкоћама у развоју у неком политичком контексту, без обзира да ли неко нешто
износио или демантовао. Сматрао сам и данас сматрам да је политичко бојно поље
довољно дуго и широко за све политичке субјекте, групације и појединце да могу да воде
политичке, борбе до изнемоглоасти али да у тој борби заобиђу рањиве категорије као што
су дјеца са потешкоћама у развоју, и уопште особе са инвалидитетом као и њихове
породице.
Данас сам био лично изненађен да неко, у овом случају госпођа Дејана Милишић, коју и
не познајем , коментарише нешто о чему не зна било шта и што је најгоре изнесе гомилу
неистина да не кажем и неку тежу ријеч, на тему изградње Центра за дјецу и омладину са
потешкоћама у развоју, али и на цијели систем бриге о дјеци и омладини са потешкоћама
у развоју у Требињу који је годинама и од домаћих и страних релевантних оцјењивача ,
оцијењен као један од најбољих у Босни и Херцеговини, па и шире.

Поштована госпођо Милишић,

У овом видео снимку који сте данас објавили нема ништа хуманитарно, нема ништа што
би на било који начин помогло дјеци и омладини са потешкоћама у развоју и њиховим
породицама за један промил, већ је све напарвљено у сврху политичког блаћења ваших
политичких противника, што је најгоре и свих људи који не мисле као ви и ваш политички
лидер.
Лично Bама не могу било шта замјерити јер ви све шпто радите имате само један циљ да
се што више удворите свом политичком лидеру (чије је и политички идентитет , а изгледа
људски изношење неистина , етикетирање људи омлаоважавање свега што се уради на
овим просторима и шире), ваше политичке групације чији тачан назив не знам, јер не
знам да ли се зове „ правда за неред“ или „неправда за ред“

Али ипак госпођо прије него сте отишли на локацију будућег центра за дјецу и омладину
са потешкоћама у развоју морали сте да знате или да некога упитате да је Удружење
„Сунце нам је заједничко“ Требиње основано још прије готово 24 године ( највише
захваљујући госпођи Мири Ћук) и за ове године прошло разне правде и неправде и
успјело да сваке године свој рад, а прије свега квалитет услуга подиже на већи ниво.

Захваљујући перманентној подршци града Требиња и имплементацији великог броја
пројеката Удружење „Сунце нам је заједничко“ Требиње а у сарадњи са Центром за
социјални рад Требиње у овом периоду урадило следеће, за дјецу и омладину са
потешкоћама у развоју
1. Обезбиједило разне облике помоћ ( новац, храна, лијекови,ортопедскапомагала и
друге врсте помоћи) у износу од преко 350.000,00 КМ

2. Обезбиједило у континуитету услуге логопеда и до сада је реализовано преко
18.000 логопедских третмана
3. Обезбиједило око 12.000 третмана дефектолога
4. Обезбиједило око 10.000 третмана психолога
5. Обезбиједило је преко 7.000 третмана код физиотерапеута, као и друге бројне
услуге од стране педијатара, социајлних радника, педагога и др.
6. Већ више од 19 година у садашњем Центру за дјецу и омладину са потешкоћама у
развоју организује програм радне окупације за наше чланове старије од 16 година и
свих ових година овај облик услуге користи у просјеку сваки радни дан од 12 до 19
наших чланова.
7. Савким радним даном већ 15 година се организује дневни боравак ( чување,
храњење , пресвлачење ) за одређени број наших чланова са најтежим облицима
сметњи и ову врсту услуге користи у просјеку од једног до пет наших чланова
8. До сада је у организацији Удружења организовано стоматолошко решавање
проблема за прко 50 наших чланова
9. Преко 70 наших чланова од који неки и више од 5 пута је учествовало у програму „
љетовање и соцаијализација“ то јест одласку на море.
10. Стотине организованих излета, програма дружења, учешћа на бројним спортским
догађајима од Мостара, Сарајева, Бања Луке, Београда до Луксембурга , одласци на
бањска лијечења и бројни други програми и подршке трају у континутету већ 24
готово године.

За све никада нико од родитељња није платио ни једну марку за било шта. Ово смо
успјели захваљујући и бројним добрим људима , бројним волонтерима, али драга
госпођо Милишић међу тим људима никада нисам видио ни тебе ни било кога
изваше политичке групације, да сте дошли барем један сат у просторије
Удружења и пружили било какав облик подршке.

Морам такође да кажем да ово све постижемо захваљујући запосленим у Удружењу „
Сунце нам је заједничко“ Требиње и нашим стручним сарадницима и волонтерима.
У удружењу је тренутно стално запослено 17 радника од који је 5 родитеља дјеце и
омладине са потешкоћама у развоју, као и 4 члана Удружења то јест особе са
одређеним облицима потешкоћа и остало су стручни радници.

Сви они са дјецом раде прије свега као родитељи, као њихови најближи са пуно
пажење, разумијевања и љубави и тај однос не зависи од објекта и зидова , већ од
једног људског, и хуманистичког приступа.

Када је нови објекат у питању морам вам рећи да добро знам какав је живот у
установама затвореног типа за дјецу и младе са потешкоћама у развоју , и сигуран сам
да од мене и родитеља као ја нико не жели бржи завршетак новога Центра за дјецу и
омладину са потешпкоћама и он ће бити завршен веома брзо ( не због вас, и не у
сваком случају захваљујући вама јер ви припадате оној групи људи која никада није

направила ништа) захваљујући бројним добрим људима који су до сада помагали и
помажу изградњу новога центра.

Овде посебно желим да истакнем град Требиње и градоначелника Мирка Ћурића,
јер су за овај центар обезбиедили локацију без надокнаде у центру града, за
разлику од неких ваших политичких истомишљеника са којима обећавате срећу
и благостање који су некада говорили да центре за ову дјецу треба правити на
Зеленгори или Зубцима.
Такође желим да истакнем у улогу предсједнице Републике Српске Жељке
Цвијановић , гдје је захваљујући хуманитарној акцији „ С љубављу храбрим
срцима „ за изградњу центра у Требињу обезбијеђено 627.000,00 КМ , што је било
око 50 % потребних срества за објекат какв смо жељели ми родитељи и какав ће
бити изграђен веома брзо.

Нажалост тај детаљ да је компанија која је изводила радове и која је на тендеру који је
расписао град Требиње била 80.000,00 КМ јевтинија од следеће најповољније
финансијски пропала и није успјела да заврши планиране радове за вас је било
довољно да дођете на тај објекат и почнете да поричате све и свашта , да износите
неистине користећи дјецу и омладину са потешпкоћама у развоју за своје политичке
циљеве.

Ако драга госпођо стварно желите да на било који начи помогнете дјеци и омладини са
потешкоћама у развоју ја вас позивам када год желите да дођете са својим
сарадницима у садашњи Центар за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју и
укључите се у неки од бројних порограма који се свакодневно реализују у овом објекту
и гдје се запослени труде да се ни једна активност не запостави, напротив сваким
даном се развијају нове и гдје сваки радни дан, а често и суботом услуге користи преко
20 наших чланова. Управо дан када сте ви изигравали вашег лидера на објекту новога
центара у садашњем Центру је било преко 50 дјеце са и без родитеља који су се
дружили са активностима Фондације Св. Вукашин, али то вама није очигледно
занимљиво.

Видим да „добро познавате проблеме ове популације“, као и права која остварују у
другим срединама“ толико то познајете да би било који коментар на такве ваше приче
сувишан, али оно што такође желим да вас упознам.

Видим да коментаришете права која оставрују наши чланови то јест уопште дјеца са
инвалидитетом и зато морам да вам кажем следеће.

Када је у питању запошљавање ове популације и њихових породица у времену када су
ваши коалициони партнери били на власти готово нисмо имали запослених особа са
потешкоћама у развоју ни чланова њихових породица, ( осим 4 особе које је запослило
Удружење), та се ситуација измијенила доласком Луке Петровића на мјесто
градоначелника и од тада до данас је запослено преко 20 особа са потешкоћама у
развоју њихових родитења , а у неким случајевима браће и сестара.

Такође желим да вас информишем да сва права која су имала дјеца са потешкоћама у
развоју у систему социјалне заштите до 2010. године су била у износу од 41,00 КМ.
Свве промјене које су се десиле у позитивном правцу од 2011.године од доласка
госпође Жељке Цвијановић на мјесто премијера Владе Републике Српске.

Тада је усвојен нови Закон о социјалној заштити, тада је повећна туђа њега и помоћ,
послије је уведена инвалиднина, за ову популацију тако да тренутнио дјеца и одрасла
лица са тежим и тешким обликом инвалидитета преко 18 година имају примања већа
од 500,00 КМ, а она до 18 година преко 600,00 КМ сложићете се да је то ипак више од
оних ваших 41,00 КМ.

Право на пелене, лијекове , одласци на лијечење и контроле нећу да коментаришем.
Оно што желимда вас упознам јесте чињеница да је од ове године у Републици
Српској уведено право “ Родитељ његоватељ“ на основу кога ће сви родитељи дјеце до
30 година који због тежине сметњи свога дјетета не могу да раде , имати запослење и
плату у износу од 590 КМ наравно пензијско и здраствено осигурање и биће са својим
дјететом. Очигледно да вам и ово ништа не значи.

Такође желим да као борац прве категорије, вас и вашег супруга питам који се јавно
залажете за права рањивих категорија као што су дјеца са потешкоћама у развоју ,
борачке категорије да ли сте се за ове категорије залагали и прије 15 и прије 20 година.
Колико знам ваш супруг је посао у енергетском сектору добио прије 22 године, његова
сестра прије 15 година, а у то вријеме је нас десетине родитеља дјеце са потешкоћама
у развоју било без запослења и било каквих примања осим оне 41,00 КМ. Такође ваш
супруг је као борац у својој компанији примао борачки додатак који је био већи и од
тада нечије плате, а нас велики број бораца није имао ни плате ни једну марку
борачког додатка, па вас питам да ли је то била правда или неправда, а колико се
сјећам у том периоду 2000. – 2006. нико није никада упитао као живе борци прве
категорије, са дјететом са потешкоћама у развоју који су незапослени.
Зато господо драга кани те се дјеце са потешкоћама у развоју и посветите се нечем
другом, јер то Bам нећу дозволити.

И на крају вас позивам да ако нећете да дођете у дневни центар гдје су дјеца
сваки дан, да дођете код мене кући и преузмете бригу о мом Даду 24 сата, а ја ћу
то вријеме бринути о вашем синчићу , па после тога причајте шта хоћете.

С поштовањем,
Мијат Шаровић
в.д Извршног директора Удружења