Одбор директора Електроприведа Црне Горе сматра да треба утврдити права Црне Горе у коришћењу вода међуграничне ријеке Требишњице и Билећког језера између наше земље и Босне и Херцеговине и такав захтјев упутили су Влади Црне Горе. Са друге стране, у Електропривреди Републике Српске поручују да наша држава нема основу за такав захтјев.

У дужини од 11 километара свога тока ријека Требешњица је гранична ријека између Црне Горе и БиХ. Изградњом лучне бране Гранчарево, 1965. године направљено је вјештачко Билећко језеро, које се простире на око 6,5 милиона м2 црногорске територије.

“Важно је истаћи да Црна Гора није дала сагласност за реализацију овог објекта, већ је одобрења дала тадашња Савезна комисија за водопривреду. Хидропотенцијал хидроакумулационог објекта Билећко језеро, односно дијела који припада Црној Гори потребно је рјешавати на међудржавном нивоу, па је неопходно утврдити стратегију и динамику рада како би на ефикасан начин допринијели енергетским бенифитима за Црну Гору”, казао је за Портал РТЦГ координатор радног тима ЕПЦГ Рајко Радусиновић.

На том простору су изграђене четири хидроелектране “Требиње 1”, “Требиње 2” и “Чапљина” које припадају БиХ, а ХЕ “Дубровник” Хрватској.

“И поред чињенице да четири електране укупне снаге 824 МW годишње просјечно производе 2 милијарде и 776 милиона кWх, Црна Гора је од 1971. године до 1991. године приходовала само накнаду за коришћење вода хидроакумулације Билећко језеро у износу од свега 200.000 еура. И оваква симболична надокнада од 1992. се не наплаћује, а нажалост се и не фактурише”, напомиње Радусиновић.

Навео је да је Црна Гора покушала у више наврата да оствари енергетске хидропотенцијале својих вода у хидроакумулацији Билећко језеро, али да није наилазила на разумијевање представника како државних органа БиХ, РС и РХ тако ни менаџмента хидроелектрана.

Такође напомиње да никада на валидан и неспоран начин није био утврђен проценат учешћа Црне Горе у води хидроакумулационог објекта Билећко језеро и хидропотенцијалу ријеке Требишњице.

“Квантификације стручних обрађивача су неусаглашене и кретале су се од 11 до 27 одсто, што је, у сваком случају, огромна количина воде, што би била двострука запремина језера ХЕ Перућице – Слано и Крупац заједно”, истиче Радусиновић.

Одбор директора ЕПЦГ формирао је експертски тим који ће пружати стручну помоч владином експерстком тиму који ће заступати Црну Гору у поступку утврђивања права у валоризацији вода Билећког језера.

Петровић: Захтјев без основе

Лука Петровић, генерални директор “Електропривреде Републике Српске” сматра да се ни вода ни енергија из Билећког језера не треба дијелити са Црном Гором.

“Ми смо схватили да је Влада Црне Горе у техничком мандату покренула иницијативу валоризацје у енергетском смислу акумулацију Билећког језера. У 30 година власти Мила Ђукановића то питање никад није постављено, за разлику од појединаца који то сад проблематизују”, казао је Петровић Порталу РТЦГ.

Он је истакао да захтјев из Црне Горе нема никакве основе, али да су увијек спремни за разговор.

“Билећко језеро је направљено 60-их година прошлог вијека и свака страна се сагласила са изградњом тог система и не видимо разлог да се то проблематизује”, напомиње Петровић.