У Јасеновцу ће данас бити одржана државна комеморација поводом 77 година од пробоја логораша из усташког концентрационог логора на којој ни ове године неће присуствовати представници јевјерских удружења, незадовољни што власт још није забранила усташка знамења.

Из Координације јеврејских општина раније су потврдили да ће у Јасеновац ићи идуће седмице.

Данас ће руже и каменчиће код споменика Камени цвијет у одвојеним терминима положити хрватски предсједник Зоран Милановић, те предсједник Хрватског сабора и Владе Гордан Јандроковић и Андреј Пленковић.

Почаст страдалим одаће и представници Савеза антифашистичких бораца и антифашиста, Српског народног вијећа, ромске националне мањине и СДП-а.

Пленковић ће положити вијенац и на Спомен плочу на Ромском гробљу Уштица и запалити свијећу код Зида боли у Ромском меморијалном центру Уштица, те се састати са послаником у Сабору Вељком Кајтазијем.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац јуче је предводио делегацију која је у селу Млака, код Јасеновца, учествовала на литургији у Храму Светог пророка Илије, поводом Дана пробоја логораша у Јасеновцу.

Комеморација у Спомен подручју Јасеновац обиљежава се у знак сјећања на 22. април 1945. године и пробој 600 логораша од којих је преживјело њих стотињак. Уједно се одаје почаст свим страдалим и преживјелим логорашима.

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.

Методе убијања логораша укључивале су вјешања, убиства ножевима, маљевима и сјекирама, те ватреним оружјем. Убиства су се извршавала на разним локацијама унутар комплекса Јасеновац и повезаних логора, те у оближњим селима.

Свјесни да губе рат, усташе су ликвидацију логора Јасеновац започеле 8. априла 1945. године. То је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља.

Дан прије пробоја, 21. априла, у Јасеновцу је било 1.073 логораша, који су одлучили да изврше пробој. За вођу је изабран Анте Бакотић, који је дао знак за почетак устанка 22. априла 1945. године, у 9.50 часова.

Усташку ликвидацију концентрационог логора Јасеновац и пробој успјело је преживјети 169 логораша.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.