Вук Јанковић, ученик осмог разреда Основне школе „Вук Kараџић“ Требиње је једини ученик који се пласирао на три републичка такмичења у једној школској години и освојио прва мјеста из математике и физике и треће из информатике. Иако је одличан из свих наставних предмета, Вукова љубав су физика и математика.

Најбољи је из ових предмета у Републици Српској, а на Јуниорској математичкој олимпијади БиХ која је одржана у Сарајеву освојио је сребрну медаљу и заузео седмо мјесто те се пласирао на Балканску јуниорску математичку олимпијаду.

Презадовољан је својим досадашњим резултатима и свјестан је свог успјеха.

 „Макар мало сам свјесан свега што се дешава. Стремио сам да дођем што даље од самог почетка али нисам јурио, ишао сам једну по једну степеницу, што се показало добро. Наставници имају доста разумијевања за мене и моја интересовања, то ми много олакшава. За такмичења се спремам од почетка школске године тако да сам имао доста времена да прегледам и урадим све градиво, упоредо. Никада немам да пређем неку претјерано велику количину градива. Наравно, има изузетака, у посљедње вријеме сам морао да уравнотежим вријеме, да балансирам, али сам стизао. У шест седмица заредом сам имао такмичења на свим нивоима, услиједила су такмичења у двије седмице, а потом и републичка, па је било доста згуснуто“, прича Вук.

Његова стратегија успјеха је да постави приоритете, а то су, јасан је, математика и физика.

„Сличне су, у неку руку формуле, неку логику и методологију из математике могу да примијеним и у физици и у информатици. Трудим се да стекнем знање из свих предмета у мјери колико је то предвиђено али много мање времена посвећујем другим предметима у односу на физику  и математику. Углавном сам фокусиран на та два предмета“, каже Вук.

Оно што је сигурно јесте да је Вук изузетно надарено и талентовано дијете, надасве скромно, лијепо васпитано и своје. Таленат је ту, али Вук сматра да труд игра већу улогу од талента, да би се постигли запажени резултати и стекло посебно знање.

„Таленат помаже, али труд је, заиста, пресудан. О мом таленту не размишљам много, радим колико могу и дајем све од себе и задовољан сам“, скромно ће он.

Kод Вука је све једноставно и сви ови успјеси су дошли уз рад и труд, што се подразумијева. Уколико наиђе на неки задатак или дио градива који му није у потпуности јасан, одговоре тражи од својих наставника.

„Немам проблема да разумијем концепте. Било је случајева, површних, само понекад, да за неке задатке потражим помоћ. У посљедње вријеме, можда, мало више, јер су била такмичења на вишим нивоима па су и задаци били доста тежи“, каже Вук.

Слађана Kараџић, Вукова наставница математике каже да је Вук, прије свега, једно надарено и талентовано дијете.

„Он се од шестог разреда истицао по томе што логички повезује градиво, мислим да је то у нашем школству, сада, мало и недостатак. Дјеци, можда, због претјеране употребе телефона и дигитализације, недостаје тог логичког повезивања. Вук нема проблема с тим, он некако повезује све сфере. Није он добар само из математике, он је подједнако добар из сваког наставног предмета. Прије свега пуно ради, али има природно ту склоност и надареност, да је то ријетко. Он је посебан, има надареност коју је годинама његовао. Радио је на себи, усавршавао се. Прије свега је скроман и чврсто стоји на својим ногама. То је нешто што је вриједно и пажње и дивљења, поготово, због система вриједности у нашој средини. Вук је жељан знања, граби да ухвати све што може и то је, заиста, једна импозантна ствар“, каже наставница математике.

Такмичења му не падају тешко, штавише, она су му задовољство и изазов.

 „Он је доста радио на себи, зато су овакви резултати. Он је ђак који сваки викенд путује због такмичења, то је и физички велики напор али он да свој максимум у сваком погледу и ужива у томе. Његов осјећај задовољства, осмијех на лицу, је нешто што не може да се опише. То је нама, наставницима, понос и пуно нам је срце када имамо такву дјецу. Драго нам је да смо дио свега тога. Овакви ученици доста тога сами раде, а ми их мало преусмјеримо и помогнемо им на том путу њиховог одрастања, напредовања и сазријевања“, истиче Слађана Kараџић.

И Вук потврђује да је веома радознао и жељан знања, то је оно што га гура даље, да напредује све више и више.

„Kада дођем на такмичења, можда ми је најдражи тренутак управо онај када чекам да ми додијеле задатке. У том тренутку, поред огромног стреса, постоји и ишчекивање. Сјетим се свега што сам радио и осјећам се већ као побједник. На тамичења не долазим да докажем да сам бољи од свих осталих већ да покажем да сам бољи од себе, да се унапређујем, да стичем знање, јер такмичења, на неки начин, вуку најбоље из мене. Она ме тјерају да вјежбам, да будем још бољи и да идем даље“, наводи овај дјечак, који никога не оставља равнодушним.

Вук ће ускоро да наступи и на Балканској јуниорској математичкој олимпијади.

„Имаће два пута по седам дана припреме у Сарајеву, све им је обезбијеђено, од смјештаја, хране, предавањана на ПМФ-у и ја, заиста, не знам да ли је и један ученик, не само наше школе, него и из Требиња и регије, имао такву прилику. Ја мислим да његово вријеме тек долази. Вук је понос и града и регије“, истиче Слађана.

Вук, понекад, има питања о којима и наставница треба добро да размисли да би дала одговор.

„Он сеже далеко у том математичком смислу, увијек иде корак испред свих осталих и долазите у ситуацију да се понекад замислите шта вас је хтио питати и да то прелази и у градиво средње школе. Ја  му понудим и задатке из гимназије, посебно сада када смо вјежбали за више нивое такмичења“, каже наставница.

Учествовао је на овогодишњој Зимској школи физике са ученицима првог разреда гимназије и успио је да ради задатке са тог нивоа. С осмијехом у крају усана, скромно истиче да није баш све задатке у потпуности могао да уради.

Доброслав Слијепчевић, Вуков наставник физике је задивљен чињеницом да је Вук у једној години успио да оствари врхунске резултате из чак три предмета. Сматра да нико ко није ушао у ту проблематику није свјестан колико је рада и труда за то потребно.

„Већ годинама имамо континуитет у школи што се тиче пласмана на републичка такмичења из физике, гдје смо већ имали запажених резултата и освојених такмичења (посебно бих похвалио садашње гимназијалце Спасоја Kукурића и Сава Црногорчића, који су наставили истим путем успјеха) али оно што бих ја истакао код Вука је та његова невјероватна лакоћа суочавања са најтежим проблемима. Мени се чини да он то схвата као неку игру или изазов, унесе се у проблематику, разумије је до саме сржи, након чега ефикасно рјешава ствари које би требало да су далеко изнад могућности једног осмаша. Он је прави однос невјероватног талента и непресушне жеље за напретком, комбинација та два фактора даје врхунске резултате. Рад са Вуком је изузетно једноставан, ја сам катализатор између њега и физике, објашњавам му основне концепте, док је његова логичка моћ расуђивања таква да без проблема примјењује те концепте на сложене проблеме“, наводи Доброслав.

Вук нађе времена и да се прошета са пријатељима, учествује у неким културним дешавањима и ваншколским активностима. И у томе је ревностан, жели да све заврши на вријеме и на први начин.

„ То је једна потпуно друга атмосфера и у тим стварима уживам, на сличан начин као у математици и физици“, каже Вук.

Његово вријеме тек долази

Наставница Слађана још једном потврђује да је Вук дијете које жели да продре у срж ствари.

„То је, заиста, ријетка особина. Обично сви, када ми кажемо неку формулу, прихватају је такву каква јесте. Већина прихвата градиво 'здраво за готово', па их ја онда питам да ли вјерују свему што ја причам или се, ипак, питају да ли је то све баш тако. Е, Вук је један од оне дјеце која се баш питају зашто је то баш тако! Неко је то морао да докаже, да види зашто, и то је једна лијепа особина. То је особина научника који желе да мијењају свијет. Па од Вука у будућности можемо да очекујемо да иде управо тим путем, можда, да докаже неку нову или, можда, да оповргне неку од постојећих теорема. За то треба огромна подршка породице, околине, коју Вук заиста има. То је нешто што је сјајно“, поносно ће наставница математике.

Пред Вуком је екскурзија, чији термин се поклапа са Балканском олимпијадом, али ће наћи рјешење да буде на оба мјеста. Све вријеме које буде имао искористиће за припрему за ово важно такмичење. Но, ту се неће зауставити!

„Kада се ово такмичење заврши, почеће нова школска година, нова такмичења, нови изазови. Не планирам да станем“, јасан је овај дјечак, којем је свака ријеч одмјерена и смислена.

Искуство у Петници - непревазиђено

Вук је прошле године био у Истраживачкој станици Петница у Ваљеву, образовној институцији за надарену дјецу. Одушевио га је начин научног и истраживачког рада у овој установи.

„То искуство је било, заиста, непревазиђено. Имам само најљепше успомене везане за то мјесто. Одржао сам контакте са неким Петничарима. Програм је био Љетна научна школа. Циљ ми је да одем и ове године, ако будем могао да конкуришем. Ако не, у средњој школи ћу покушавати да уђем у њихове циклусе и програме. Све ме задивило, на неки начин, програм, атмосфера, сва знања која су више била о методу научног рада, а не о некој опширној количини знања. Наши сарадници, ментори, остали Петничари, све је, заиста, сјајно“, истиче Вук.

Рече наставница Слађана - Вук је понос породице, школе, града и Републике Српске! Посебан дјечак, чије име се проноси диљем Српске, БиХ и региона. Па, Вуче, задовољство је наше, упознати златног дјечака!