Петропавлов манастир у Петровом пољу данас прославља крсну славу.
У присуству бројних вјерника из Херцеговине и Србије, свету архијерејску литургију служили су епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и епископ њемачки Григорије.
Владика Григорије је у бесједи казао да данас славимо чудесне личности, свете апостоле Петра и Павла.
„Не зна се ко је од њих двојице бољи и заслужнији да црква Господња вијековима траје и не одустаје од васкрслога Христа. Пошто је ова служба лијепо протекла ја ћу да кажем пар ријечи о светом Петру и надам се да ће вам те ријечи бити утјеха и подстрек за живот“, казао је епископ Григорије објаснивши да је свети Петар у пуном смислу те ријечи жив човјек, од крви и меса, који је увијек у иницијативи и вјери, који увијек нечему стреми, а понекад као човјек гријеши.
„Данас сам помислио да је добро да вам скренем пажњу на то како је онога дана када су дошли људи да убију спаситеља у Маслински врт, Петар као човјек храбрости и вјере, извадио нож и одсјекао ухо једном од оних који су дошли да хапсе Христа. А његов учитељ који је био угрожен је исцјелио ухо војнику а Петру је казао да врати нож у ножницу. Петар га је послушао али му није било право јер Петар је био човјек и није могао да схвати шта се то Божанско дешава. А друга ствар која се исте ноћи десила је да га се Петар одрекао и то три пута, упркос својој храбрости и вјери. Одрекао га се пред женама а не пред неким страшним војницима“, објашњава владика и каже да се такви тренуци дешавају и међу нама, међу браћом, међу обичним људима када врло често кажемо да неког нисмо ни познавали.
„Али замислите какав је наш Бог. Свако од нас би свом брату рекао: ’Ти си кукавица, ти си ми урадио то и то!’, а Хрстос је питао Петра: ’Волиш ли ме Петре?’.
Али не горко већ радосно и спасоносно. Зашто је Петар врховни апостол? Зато што није пао и посустао већ се подигао и није бјежао од истине и чињенице да је слаб али је пошао за Христом који једини је свет и једини без гријеха“, прича владика Григорије и подсјећа и на врлине апостола Павла који је претрпио и прогонство и шибања, ударања, све ради Христовог имена а на крају је рекао: ’Немам чиме да се похвалим сем својим слабостима“, закључио је епископ Григорије у бесједи пред великим бројем вјерника од којих је један Требињац Мићо Вишњић, који живи близу ове светиње.
„За мене је ово посебан дан као и за моју породицу. Ми редовно долазимо на литургије, иначе, а посебно нам је важан празник посвећен светим апостолима. Живјети близу ове светиње представља благослов за мене и моју породицу јер са благодаћу светитеља и благодати Божијом, лако је живјети и водити породичан живот“, каже Вишњић.
Такође и за Николу Дупера, овај дан и ово мјесто је посебно.
„Ја сам овдје рођен и зато је природно да долазим редовно. Наша вјера је у нама, али је важно што имамо наше владике на које можемо да се угледамо. Стварно је данас величанствено у овој светињи“, каже Дупер.
Литургији је присуствовао и градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
Након ломљења славског колача, уприличена је трпеза љубави.
Шта Ви мислите о овоме?