На парцелама у Љубињском пољу почело је сакупљање овогодишњег рода бијелог лука.

Услови за производњу били су тежи у односу на претходне године због драстичног поскупљења репроматеријала, али и дугог сушног периода.

Тако је на око седам хектара ораница, умањен очекивани род за 30 до 40 одсто.

Са нешто више од једног хектара земљишта, у предузећу Фармавит очекују род од 10 до15 тона традиционалне сорте херцеговачког бијелог лука. Кампања је кренула почетком седмице, а вађење и лагеровање требало би да потраје десетак дана. С обзиром на то, да ће највећи дио рода бити прерађен, посао се ради ручно.

Зорица Косјерина каже да свако оштећење доводи до труљења које се шири на друге главице, због чега је боље да се ради ручно.

Славко Илић на закупљених седам дунума земљишта очекује да ће извадити четири до пет тона бијелог лука. Овогодишњи узгој пратиле су знатно веће цијене улагања. Дио рода пласираће прерађивачу, а дио на зелене пијаце, гдје достиже цијену и до 12 КМ.

Илић каже да раде у кооперацију са љубињском фирмом и да настоје да њима пласирају урод, јер им редовно исплаћују испоруке.

У Фармавитовој пословној јединици Фудс планет, једином прерађивачком капацитету бијелог лука у БиХ и региону, овогодишњи род почеће прерађивати тек за петнаест дана. Веће количине, у односу на властите, мораће да купе од малих произвођача, да би палетом производа могли да подмире тржиште. Пласман им отежава увоз јефтиног бијелог лука из азијских земаља.

Стефан Шалварица, директор ПЈ Фудс планета, каже да се азијски бијели лук производи у проблематичним условима и да је ријеч о хипер продукцији. Наводи и да домаћи бијели лук, цијењен и изузетног квалитета, не може да добије трку на тржишту, што се тиче цијене.

Шалварица је потврдио да је дио прерађеног бијелог лука нашао мјесто на европском тржишту. У сарадњи са водећим научним установама, ускоро би требало да крену у нови производни програм. Већ за наредну годину планирају садњу на већим површинама.