Бранка Кујачић, психолог и Светлана Бокун, логопед те Ведрана Паранос, васпитачица Јавне установе за предшколско васпитање и образовање „Наша радост“ из Требиња, добиле су прву односно другу награду на конкурсу за избор најбољег дидактичког материјала и играчака за рано учење у овој години Министарства просвјете и културе РС.

Прва награду у категорији сет играчака и средстава за вишеструке намјене добиле су Бранка Кујачић и Светлана Бокун за играчку „Гусјеница училица 2-емоцију покажи ти“, док је друга награда у истој категорији припала Ведрани Паранос за „Математичку бубамару“.

Ово је, кажу, ријеткост да на оваквим конкурсима двије награде оду у руке васпитача из исте васпитно-образовне установе.

„Гусјеница училица 2“ је дидактика играчка која је намијењена за социо-емоционални развој дјеце.

„Ова играчка је наставак „Гусјенице училице“, првобитне играчке која је била на когнитивном аспекту развоја и она је показала добре резултате и са њом смо ушли у топ десет иновативних наставника БиХ, тако да смо одлучили да и ове године удружимо снаге, Светлана као логопед, ја као психолог и урадимо једно, заиста, захтјевно и изазовно истраживање везано за социо-емоционлани развој дјеце. То истраживање је трајало три мјесеца и на основу података које смо добили видјели смо да одређени број дјеце из вртића и предшколских установа није на очекиваном социо-емоционалном узрасту. Тако да смо направили ову играчку која ће помоћи и дјеци и родитељима да заједно, тимски, учествују, играју се,  да родитељ буде емоционални тренер дјетету“, истиче Бранка Кујачић.

Ова играчка се састоји од шест радних задатака, а са опсежним припремама рађена је годину дана.

„ Задатак број 1 и пет су више за дјецу од три године која тек уче сам појам емоција док су остали задаци за дјецу старијег узраста. У питању су картице. Први задатак се састоји од картица гдје дјеца препознају основних шест емоција, потом има и задатак пантомиме, гдје дјеца покретима могу да објасне како се осјећају, затим, картице меморије, које су дјеци најзанимљивије. Ту је и једна игра са дрвеним коцкицама- дјеца склапају коцкице и добијају цјелину која показује одређену емоцију те задатак са безизражајним лицем, поред којег се налази шест емоција. То је за дјецу са потешкоћама у говору, да невербалним путем покажу како се осјећају“, појашњава Светлана Бокун.

Препоручују да родитељи барем 40 минута дневно проводе са дјецом у едукативној игри.

„Ово је један од видова превентиве на који начин дјеца могу најлакше да спознају емоције, да се изборе са сопственим емоцијама и развију емпатију према другима. Потрудили смо се да помоћу ове играчке олакшамо тај пут родитељима и дјеци“, навеле су оне.

Ведрана Паранос је играчку „Математичка бубамара“ радила три мјесеца.

„Ради се о сету играчака која се састоји од три елемента, први је „Играј са бубамаром“, други „Бубамарице и тачкице“ и трећи „Рачунај са бубамарцем“. Из наслова се види да се ради о породици бубамара са којом се дјеца играју. Овај сет је намијењен дјеци од четири до шест година и помаже дјеци да лакше савладају математичке појмове, бројеве, бројање и рачунање у оквиру прве десетице. Дјеца, такође, уочавају и породичне односе, утиче на све аспекте развоја дјечије личности, а највише на интелектуални развој. Помоћу ње се повећава концентрација дјетета, развија логичко размишљање“, појашњава Ведрана Паранос.

Ове играчке су примјењиве за дјецу типичног и дјецу са сметњама у развоју.

Сада је на ауторима ових дидактичких играчака да раде на ауторизацији како би оне постале дио сваке породичне играонице.

У Министарству просвјете и културе су истакли да су васпитачи и радници у предшколском васпитању и образовању у Републици Српској показали  велики потенцијал у осмишљавању и креирању дидактичког материјала и играчака за рано учење и да тај потенцијал треба његовати.