Због свакодневних поскупљења и све мање исплативости, упитан је останак перадарске производње на подручју Љубиња. Домаћа привреда, кажу власници фарми, никад није била угроженија. Вешедецинијска традиција узгоја кока носиља, по којој је ова општина била препознатљива, могла би готово да нестане.

За двије и по деценије колико се баве перадарством, за највећу фарму кока носиља у регији, ова година ће, кажу, биће упамћена као једна од најтежих. Обиљежило је драстично поскупљење сточне хране и житарица, како и компоненти, енергената и транспорта. Морали су да смање производњу. Фарма је опстала захваљујући кредитним средствима.

- Највише је утицаја имала производња сточне хране, те компоненте од кукуруза, соје, сунцокрета, нека је поскупила чак и до 100 одсто, након тога највећи удар и трошак је папирна амблажа која је за годину поскупила 100 одсто и наравно гориво - каже Душан Кољибабић, власник фарке "Кока продукт" из Љубиња.

Од ове године одређени број "малих" фарми обуставио је производњу. Трошкови су, кажу, одавно премашили приходе.

- До уназад двије године кило хране било је 60 пфенинга, а сада је марку и десет. Сада нас сигурно кошта двије-три марке у узгоју него раније, а цијена још варира, због тога многи људи одустају - каже Жељко Пецељ перадар из Љубиња.

У последњих годину дана, кажу у Љубињу, цијена јаја повећана је за 40 до 50 одсто, док цијена пиленки није мијењана 20 година. Иако је потражња на тржишту и сада велика, перадари кажу да је производњу немогуће одржати без додатног раста цијене крајњег производа.

Нагли скок цијена улазних компоненти осјетили су сви произвођачи, па је нереално очекивати да ће у оваквим економским условима било ко од љубињских перадара повећавати производњу и ширити посао. Оно што је чињеница је да је сваки дан све мање домаћих јаја на нашем тржишту.