ШТА ЈЕ ТРЕБИЊУ КУЛТУРА? ГДЈЕ НАМ СЕ ПУТЕВИ СУСРЕЋУ И У КОМ ПРАВЦУ ВОДЕ? КАКО СЕ КРЕИРАЈУ САДРЖАЈИ НАШИХ ПОЗОРНИЦА И ШТА ЋЕ НАМ ОВЕ ГОДИНЕ ПОНУДИТИ? – ЗА „ГЛАС“ ГОВОРИ СЛАЂАНА СКОЧАЈИЋ, НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА ЗА КУЛТУРУ У ГРАДСКОЈ УПРАВИ

 „У току године стиже нам на десетине понуда из свих домена умјетности - позоришне, музичке, издавачке и то све референтнијих аутора и организатора. Престижно је излагати у галеријама у граду Требињу. На посљедњем јавном позиву имали смо 120 аутора за избор од 10 изложби, са нашим врло скромним учешћем. Требиње може бирати...“

За оне које не воле да се превише замарују широким и далеким перспективама - култура је трошак којег би се радо одрекли. За друге, за већину - увјерени смо или се бар храбримо таквим увјерењем – она је неизоставан друштвени садржај квалитетог живота, онај његов дио који свестрано обогаћује човјека, отвара му нове видике. За треће, опет (а то се и са наших позорница културе неријетко могло чути) култура је и више од тога - развојна шанса. Како ви, начелнице Скочајић, видите тај однос? Шта је нама култура и који су интереси града у овој племенитој дјелатности стваралачког духа?
- Овим питањем сте ме вратили на математику. Могли бисмо поставити теоремe „култура је трошак“ и „култура је инвестиција“. Прва поставка, ако је култура трошак, то значи да смо платили нешто што је потрошна роба/услуга, а лако је доказива друга теорема да се ради о инвестицији - само треба сагледати резултате улагања или неулагања у културу. Под улагањем у културу се не мисли само на улагање у манифестације. Културу чини композиција састављена од пуно елемената као што су: очување културне баштине, очување језика, афирмисање савременог умјетничког стваралаштва, социјална кохезија, квалитет животног окружења, приступ највишим културним, хуманим вриједностима, култура живљења.

Ми функционишемо по пројектном моделу да сваки задатак има свој ток. И  размишљамо колико вриједи уложити средстава да се реализује тај пројекат. Кад говоримо о манифестационој култури, некад се одлука доноси на основу броја публике којој је намијењено, некад на основу профила публике. Морамо размишљати о стратешким циљевима које смо себи поставили. Морамо поштовати и штитити оно што је наша културна баштина – запостављањем, небригом и негирањем културног идентитета, поништавамо себе.

И на крају, хвала Вам што сте ми олакшали одговор Вашим завршним питањем. Како рекосте, култура је племенита дјелатност духовног стваралаштва (мала игра ријечи) и неизоставан друштвени садржај квалитетног живота.

Колико је Требиње данас заиста - град културе. Онима који ову кованицу доживљавају тек као пригодну и већ потрошену паролу, шта бисте понудили као контрааргумент?
- Сматрам да је Требиње отворен град, повољног социо-културног окружења. Не смијемо заборавити да се и култура мијења под утицајем друштвених промјена, али и да култура, с друге стране, стимулише и усмјерава те промјене. Ја Вам могу рећи да нам у току године стиже на десетине понуда из свих домена умјетности - позоришне, музичке, издавачке и то све референтнијих аутора и организатора. Престижно је излагати у галеријама у граду Требињу. На посљедњем јавном позиву имали смо 120 аутора за избор од 10 изложби, са нашим врло скромним учешћем. Требиње може бирати. Наравно, ми радимо и на стварању нове публике - све наше културне установе раде са најмлађом популацијом. Приредбе се враћају на мала врата у наше школе. Музичка школа и Ликовна академија су важни замајци културе нашег града.

Оком туристе то изгледа овако: Требиње је чист град, са култивисаним зеленим површинама, санираним и поплочаним Старим градом, са  изванредним шетницама, опраним фасадама, богатим културним садржајем, окружење живописног медитеранског амбијента. Ако додамо квалитет  образовних и културних установа у граду, ширину могућности за задовољење културних и других потреба, изграђен имиџ града као примамљиве туристичке дестинације у ширим регионалним и међународним размјерама -  све је то, надам се, довољан контрааргумент ставу да је кованица „град културе“ само флоскула или поштапалица.

Требиње би ускоро требало да добије и прву стратегију развоја културе - за период до 2030. године. У основним цртама, шта ће бити њен садржај и куда воде планиране смјернице развоја?
- Стратегија културе је у првој фази израде. То је процес који има више фаза. Ми смо у фази анализе прошлости, тренутног стања, имиџа који је постигнут и шанси које су пред нама. Ми хоћемо да култура буде један од битних покретачких фактора за пословну и туристичку експанзију, али стратегију за културни развој никако не смијемо посматрати само као средство за остваривање профита. Изузетно је важно за стратешке циљеве поставити и    развој културне партиципације, знања, креативности, иновативних потенцијала. Важно је усклађивање економског, социјалног и културног аспекта развоја, а како народ каже - најтеже је наћи „добру мјеру“. Ето, ми се трудимо да мјеримо пажљиво и не знам колико ћемо успјети. Задатак је тежак, али су наше намјере јасне и усмјерене општој добробити. Да се  Требиње развија и напредује, а да сачува аутентичност!

Нису баш сви упућени у послове администрирања, па стога не сматрам да је сувишно упитати - ко и на који начин у Требињу уопште креира и обликује календар културних дешавања? Чиме се у избору садржаја понајвише руководите?
- Има више путева како неко културно дешавање стиже до публике. Имамо Савјет Требињског културног љета који одлучује које манифестације ће бити укључене у ову осовину манифестационе културе. Увијек се поштују традиционалне манифестације, али се додају и нове уз добру пажњу и врло конструктивне дијалоге и расправе. Удружења грађана пласирају своје активности кроз Јавни позив за културу и науку.

Често имамо и „културне поклоне“ вриједне пажње. У овом мјесецу смо имали сликарску колонију „Корени“, поклон др Ласла Пушкаша, гдје је шест академских сликара урадило 18 вриједних слика и исте поклонило равномјерно ЈУ Дом младих гдје се колонија одвијала, ЈУ Културни центар који је био организатор колоније и Граду Требињу.

У мјесецу мају смо имали наступ Српског пјевачког друштва „Светосавник“ из Подгорице, које је приредило руско-српско музичко-поетско вече под називом „У пољу је бреза стајала“.

Ево и најаве - 19. септембра у Културном центру имамо гратис концерт најелитнијег фолклорног састава Националног ансамбла „Коло“. Бојим се да неког не заборавим...

Требиње је изградњом имиџа града културе дошло у нову позицију, позицију да нам се културни садржаји нуде. Ми одаберемо оно што је по нашој процјени квалитетно и прихватљиво водећи рачуна да нам се не пласира нешто што има неприхватљиву садржину или поруку. Неко одбијање схвати као увреду, али морамо и то поднијети. Не можемо због нечије сујете мијењати нашу културну политику.

Навешћу примјер кад је издаваштво у питању - ако неко напише некакву „књигу“ или књижицу, штампа је у својој режији, нема респектабилно име за рецезента, нема лектора, то је уз све уважавање аутора ипак квази литература и не може бити прихваћена. То може да се чита на приватним сједељкама, али не може добити простор за промоцију у нашим културним установама. Али овај навод треба одвојити од подршке коју даjемо младим ствараоцима да објаве неки свој првијенац, који ће бити тестиран од стране локалне публике.

Манифестације посвећене Дучићу и фестивал драмских аматера – најстарије су културне традиције града. Колико успијевамо да новим идејама, садржајима и концептима задржимо свјежину и отворимо нове путеве традицијама које већ деценијама баштинимо?
- Ми послије сваке манифестације правимо анализу и оцјењујемо догађај. Ове године смо послије Дучићевог дана направили препоруку о битним измјенама које неће умањити квалитет. А за Дучићеве вечери смо режисеру дали препоруку да се у програм уврсти наш млади пијаниста и композитор Марко Ковач. Наше опредјељење је да поред истакнутих умјетника, који нам долазе углавном из Београда, дамо прилику и нашим младим умјетницима да својом свјежином оплемене најзначајније манифестације. То је нови концепт. Традиционалне манифестације свакако имају своју драж, али сам и на почетку овог интервјуа говорила о нужности - да друштвене промјене  неминовно прате и промјене у култури.

Са премијере представе "Помрачење" која ће ове године представљати наш град на Фестивалу фестивала (Фото: Јован Видаковић)

За Фестивал фестивала ове године имамо представу „Помрачење“ Градског позоришта, у режији младог глумца Милоша Лучића, приправника у ЈУ Културни центар, коме је ово режисерски првијенац. Премијера је одржана 22. о.м. и изазвала је бурне аплаузе и овације публике. Можда смо ми старији мало и жмурили на неке сцене, али ако је позоришна сала била до посљедњег мјеста испуњена нашом дивном младости, то значи да смо младу публику вратили у позориште. Е, то је за мене успјех!

У међувремену, утемељене су неке нове манифестације. Посљедњих година Требиње је постало прави фестивалски град. И овог љета уживаћемо у изабраним остварењима европске и медитеранске филмске продукције. Гости фестивала „Music&More“, изврсни инструменталисти, угледни музички педагози и талентовани студенти са скоро свих континената донеће опет у наш мали град понешто од атмосфере великих свјетских позорница класичне музике. Од прошле године Требиње је домаћин и џез фестивала, а најмлађа међу манифестацијама која, такође, озбиљно рачуна на дуговјечност је међународно пијанистичко такмичење „Trebinje classic“, које је ове године одржано први пут...
- Да, чини ми се да сте све поменули и користим прилику да се захвалим Радио Требињу и нашем мјесечнику „Глас Требиња“ што нас помно пратите на свим дешавањима, што није нимало лак задатак.

Кратко ћу: Фестивал медитеранског и европског филма ће, ако организатори „послушају“ наше препоруке, ове године имати мање „већ виђених“ документарних филмова а више квалитетно титлованих играних филмова, уз пројекције на мањем броју локација, да би прави филмофили могли испратити више филмова. Принцип „мање је више“ и по квлитету и по доступности.

Music&More SummerFest у свом препознатљивом амбијенту, али ове године уз гостовање у Херцег Новом и Чачку у склопу представљања нашег града као званичног партнера града Чачка, прве националне престонице културе Србије.

Врсни инструменталисти и "озвјездана" панорама града: Гала концерт на Црквини по традицији отвара Music&More SummerFest

„Trebinje classic“ је нова веома важна звјездица на културном небу Требиња, пијанистичко такмичење које је окупило велики број учесника, респектабилан жири, умјетнике свјетског гласа, али опет истичем оплеменило простор Културног центра, једнако квалитетним музичким инструментима и публиком која је уживала у чаробним тоновима класичне музике. Морам истаћи захвалност директорици Музичке школе Требиње госпођи Душки Бабић, која је са својим професорима изнијела овај изузетно захтјеван и изазован пројекат.   

Како бисте оцијенили рад и допринос установа културе у Требињу? Утисак је да већина њих заиста показује живост и инвентивност на истом задатку - да културни живот града учине богатијим.
- Била сам у прилици да упоређујем наше установе културе са адекватним установама културе у другим градовима, много већим од Требиња. Осјећам понос због чињенице да све три јавне установе, како републичке - библиотека и музеј, тако и Културни центар чији је оснивач Град Требиње, а свакако и Радио и Глас Требиња, као базични медији, заиста раде изванредно.   

Намјерно не говорим пуне називе установа, знате оно „Јавна установа културе... па назив“, јер су својим радом створиле препознатљив имиџ. Најлакши и најљепши дио посла за Одјељење за културу је онај када је било која установа културе организатор манифестације. Онда смо ми награђени тиме што присуствујемо истим. Успут слушамо Радио Требиње, пратимо најбржи портал Радио Требиње да видимо прве фотографије и утиске искусног новинарског ока,  а све што пропустимо добијемо у Гласу Требиња. Шта рећи?

Уз све ово већ поменуто, гостујуће и манифестационо - колико Град успијева да подстакне и домаћу културну продукцију? Гдје су, по вашем мишљењу, данас жаришта креативног активизма? А на којим пољима, с друге стране, још недостаје стваралачке иницијативе или су потенцијали недовољно искоришћени?
- Већ сам практично одговорила и на ово питање, али вриједи поменути - када упоредимо вријеме некад и вријеме сад - да је Требиње изњедрило велики број младих умјетника. Имамо што је нама познато осам дипломирних глумаца. Ако нам је пристигао још неки, онда му честитамо и очекујемо да нам понуди своју дипломску представу јер у Требињском културном љету имамо ставку намијењену нашим младим глумцима. Сад већ имамо и дипломце из области продукције, режије, сценографије и чини ми се да се полако ствара простор за професионално позориште. Не данас, не ове године, не догодине али морамо тежити томе, јер Требиње то заслужује. Имамо пијанисте, професоре наше Музичке школе, пјеснике, академске сликаре који пролазе нашу изврсну Ликовну академију. Имамо могућност да оснажимо културну сцену домаћом продукцијом. Имамо нашу Наташу Нинковић која треба бити наша муза глумишта. И позивам све наше  умјетнике који су се остварили на даскама широм региона да не забораве свој град. Знамо да је најтеже пред својом публиком, али ти аплаузи су и  најдражи. Требињска публика је знана и пробирљива. Али зна наградити дуготрајним аплаузима, овацијама и устати на ноге пред оним који то заслужују.

Када говоримо о стваралаштву наших суграђана, новина од прошле године, ако се не варам, је финансијска подршка домаћим ауторима за штампање књига. Каква су досадашња искуства са овим програмом?
- Добро сте информисани. Да би спријечили спорадичну финансијску подршку, на основу молбе иза које се крије „мачак у врећи“, одлучили смо да том виду подршке присупимо систематски, отвореним јавним позивом, који се заснива на прецизном правилнику а који помаже стручној комисији да оцијени пристигле радове. Позив је осмишљен само за ауторе из Требиња или за ауторе који пишу о Требињу. Јавне установе чији је оснивач Град не могу бити подносиоци пријаве. Комисија може и условно одобрити средства и дати стручне препоруке, нпр. додатно лекторисање, рецезенти и сл. Исти аутор не може конкурисати тј. добити средства двије године за редом - да не изазовемо хиперпродукцију „књижица“. Некога подржимо да га охрабримо, неко се јавља једном за објаву свог „животног“ дјела. Оно што је важно, аутори се не љуте и када су одбијени јер су јасне пропозиције.

За крај, поред већ поменутих, традиционалних, какви нас програми још очекују за овогодишње Требињско културно љето? Шта бисте суграђанима посебно препоручили?
- Ове године Требињско културно љето има, да кажем, класичне програме. Нисмо увели никакве новине, али смо припремили познате манифестације у новом руху. И да, организоваћемо вече хорске музике! Требиње има четири изванредна хора, који се могу својим репертоаром и квалитетом извођења изнијети са сваком сценом и приликом. Имамо заступљене све жанрове кроз дјеловање црквеног хора „Св. Василије Острошки и Тврдошки“, градског хора „Tribunia“, Хора музичке школе и наших најмлађих „Бубамараца“. Позваћемо да гостују у тој ноћи и друге хорове - и то ће сигурно бити ноћ за памћење.  Јер сваки од наших хорова је својим концертима у овој години показао да представљају бисере у културној нисци града Требиња.

Покушавамо још да наше тргове и пјацете оживимо у предвечерјима звуцима виолина, виола..., перформансима и тако дамо нашем лијепом граду још једну ноту Медитерана.  

Позивам наше грађане да прате манифестације и дају своје сугестије. Отворени смо за све примједбе. Критикујте, али и хвалите. Имате шта.