Празник рођења Христовог или Божић, најрадоснији је хришћански  празник. Обиљежава се сваке године 7. јануара по Јулијанском или 25. децембра по Грегоријанском календару.

Смисао Божића јесте породица, окупљање, традиција, помирење, опроштај, нови почетак...

Смисао Божића је пост, литуригија, причест и покаjaње, искрено покајање, искрено присуство у храму... Искрено се прекрстити и рећи — Боже, помози!

Смисао поста, осим одрицања од хране животињског поријекла,  одрицање је и од лоших и негативних мисли, одрицање од порока, истинско и дубоко чишћење душе и тијела од свих негативних спољних и унутрашњих утицаја. Смисао поста је причест, чистог ума и мирне душе. Но, да ли је то заиста тако?

Сматрате ли исправним дочекати Божић у неком од угоститељских објеката у алкохолисаном стању, а не са својом породицом? Сматрате ли исправним „поштовати“ пост,  тaко што ћете бити физички присутни на светој литургији и чекати причест, док вам је породица у расулу због ваших порока? Да ли сматрате да Бог не види све оно што сте радили протеклих 365 дана? Да ли сматрате да Бог не чује ваше мисли? Да ли се запитате је ли  ваше дијете заслужило да вас чека док ви вријеме проводите на погрешним мјестима и са погрешним људима?

Смисао је једно, а реалност нешто друго.

Истина, нисам неко кога можете видјети сваке недјеље ујутро у храму, нисам неко ко једе посну храну свакога дана док траје пост, али сам неко ко се труди да пости на друге начине. Трудим се колико могу, дајем све од себе, али не дозвољавам себи да лицемјерно стојим и слушам свету лирутургију, а да чиним и мислим лоше. Да ли гријешим? Да, много и често, и искрено се кајем. Да ли све треба да буде боље, љепше и исправније? Мора!

Претворили смо се у капиталистичко друштво са искривљеним вриједностима. Вријеме проводимо на друштвеним мрежама, гледајући како људи морално пропадају. Гледамо како су сви изгубили достојанство и храброст, изгубили су част. Своја увјерења, често погрешна, исказују, баш као и ја сада, путем тастатуре или кратких видео снимака на друштвеним мрежама. Често гледамо и слушамо позиве у сукобе, лажне информације које имају циљ да створе страх и произведу проблеме који не постоје.

Јако ме боли низак ниво писмености и образовања код дијела популације који не разумије да је позив у неки сукоб, или често лажна и непровјерена информација која изазива страх, створена само због једног циља. То је прикупљање политичких поена, прикупљање пратилаца на некој од друштвених мрежа. Често оно што видите нема никаквог смисла или упоришта, па добро размислите о томе!

Да ли бисте ви ваше дијете послали у сукоб? Да ли сматрате да је мир неважан и небитан? Шта добијате позивима на сукобе? Шта добијате сукобом?

Када већ друштвене мреже користите у ђавоље сврхе, прелистајте свјетски познате медије путем којих можете видјети како изгледају ратом разорени градови и земље, како изгледа Газа, како изгледа Украјина. Желите ли такво окружење?

Мијењали бисте удобну и топлу фотељу гдје сједите и пишете или снимате глупости за ров без хране и струје на температурама испод нуле?

НИСАМ СИГУРАН!

Зато, вјерујте у Бога, чините и мислите добро, искрено постите, искрено се покајте! Не дочекујте Божић у кафани, дочекајте га са својом породицом. Не проводите вријеме посвећени пороцима, проведите га са дјецом, учите их правим вриједностима.

Не насједајте на глупости које се пласирају путем друштвених мрежа, не призивајте сукобе, не вријеђајте друге.

Сутра може бити касно, а вријеме се вратити не може.

Срђан Крстић